данас пешке из Ужица за Москву како би покушао да се, како каже, на Дан победе над фашизмом, 9. маја у Москви, рукује са руским председником Владимиром Путином, кога изузетно поштује.

“Председник Путин је најеминентнија личност цивилизације, али је мени инспирација јер је и врхунски спортиста, а захваљујући томе своју менталну и физичку форму довео је до савршенства”, казао је за Глас западне Србије Милутиновић.

До 9. маја Милутиновић треба да препешачи 2.640 километара од Ужица до Москве, а за тај подухват спремао се шест месеци.

"Планирам да прелазим 40 километара дневно. Маршута ми је Ужице -Ваљево - Београд - Будимпешта - Карпов - Минск - Москва. Спеман сам и ничега се не бојим осим мраза", рекао је Милутиновић пред полазак.

Супермен из Ужица свој живот посветио је спорту, промоцији здравих стилова живота и како каже не сећа се када је последњи пут попио неку таблету.

“Срамота је да је младим људима сада за све потребан вештачки стимуланс, а ја са 71 годином нисам попио ни витамин Ц”, тврди овај супердекица.

Према његовим речима редовне спортске активности, али и исхрана једини су рецепт за виталност.

“По свим параметрима мој организам је као у тридесетогодишњака, ментално, физички и сексуално. Када сам кренуо у освајање Гинисовог рекорда 2012. године јео сам качамак, грашак и пасуљ и то ме је одржало и дало снагу”.

А у жижу јавности Милован је дошао када је са 64 године препешачио 2450 километара од Ужица до Лондона и претрчао 100 метара за 25, 19 секунди са теретом од 50 килограма на леђима.

И у осмој деценији вредно тренира, Фото: ГЗС

Милован истиче да му је идол Шварценегер а рођен је истог датума као Силвестер Сталоне.

“Ништа није случајно, а ја сам сигуран и да човек све што жели то и може да оствари. Боди билдинг је мој живот, посао сам напустио да би се посветио овој дисциплини. Први сам отвори теретану у Ужицу кроз коју је прошло на хиљаде младих људи, а онда сам у петој деценији пожелео да се озбиљно посветим и каратеу”, прича ужички супермен.

У седамдесетој години положио је за црни појас пети дан, а онда решио и да упише факултет.

“Очистио сам другу годину на факултету за спорт и туризам у Новом Саду, и уписао трећу, а у плану ми је да мастерирам а већ имам спремну тезу и за докторат”.

Да се бави спортом и своје тело доведе до савршенства одлучио је у војсци 1968. године, у коју је због неухрањености једва примљен.

“На одслужењу војног рока у Книну упознао сам Петра Челика који ме је усмерио на вежбе и показао како треба да се храним. Чим сам дошао кући направио сам тегове од бетона које и дан данас чувам и не бих их дао ни за какве паре”, прича Милован.

Ужички Супермен поручује свима да здрав живот, редовне спортске активности и упорност јесу рецепт за дуговечност.

Глас западне Србије