Dragoljub Vukadinac – priča puna nedorečenosti, poruke jasne...

je  o privrednoj situaciji  o kako kaže ,, političkoj nestabilnosti" i kritikovao vlast zbog kako je naveo, nedostatku kompromisa između vlasti i opozicije iliti u prevodu - vlast neće da se dogovori sa opozicijom. Međutim iako je pokušao je da se predstavi kao neutralan i skroman privrednik, iako iza njega stoji bogata biografija, političke veze i veoma  ozbiljna imovina koja ga svrstava u red najuticajnijih i bogatijih  ljudi u privredi zapadne Srbije.Ovaj privrednik iz Mojkovca (Crna Gora) koji će  iduće dogodine zakoračiti u osamdeseto leto (1946)  i dalje je kao privrednik ,,dinosaurus"glavna karika ne samo u Metalcu nego i privredi Gornjeg Milanovca, a svojim poznanstvima seže u široke pore društva, sve do RTS gde je  reklo bi se, očekivao sva postavljena pitanja, i ni malo nije slučajno što se u ovom teškom trenutku po Srbiju pojavio u jednoj od udarnih emisija  Javnog servisa  sa  navodnim ,,glasom razuma mada  neki smatraju  hvatanjem sledećeg voza,, svejedno...

A umesto smirenog „glasa razuma“,  nastup ,,privrednika,, koji je nadživeo komunističku eru i sve vlade od Miloševićeve , Đinđićeve do Vučevićeve  otvara niz ozbiljnih pitanja i teških dilema ubacujući ,,lopticu" na teren koja bi bila možda i ,,penal,, za  neku novu vlast. Da li je to slučajno u ovom trenutku sami procenite.

  SKROMNOST U REČIMA - RASKOŠ U PRAKSI

Vukadinac se javnosti predstavlja kao čovek iz naroda, ali realnost pokazuje drugačiju sliku. Luksuzni stanovi od Beograda preko Gornjeg Milanovca do  zavičaja u Crnoj Gori, kao i kompleks sa  bazenom u Grabovici drugačije govore. Nasuprot  toj raskoši, u „Metalcu“ radnici primaju jedne od najnižih plata u regionu – vozači tek 80–90 hiljada dinara za život na točkovima, trgovci 50–60 hiljada sa ispunjenim planom i naznakom da je plata stroga tajna !? A zašto se ne bi malo Vukadinac ponosio primanjima zaposlenih ?
Tvrdio je da je odbio pomoć države koju je nazvao simboličnom, ali da li je to baš tako?
Da li je slučajno zaboravio da pomene ključne činjenice iz perioda korone. Država je u to vreme isplatila po dve plate radnicima Metalca, što je bilo presudno da kompanija preživi krizu, bar tako je to tada opisivao . Zašto se o tome ćuti?
Kako je došao do privatizacije FAD-a i Proletera, i da li je to bilo u vreme kada je bio savetnik ministarke Verice Kalanović – desne ruke Mlađana Dinkića? Da li su tada političke veze obezbedile i ekonomske privilegije?
U trenutku kada je politička scena Srbije rovita, nameće se pitanje – da li Vukadinac kroz svoje javne istupe pokušava da zauzme poziciju u „nekoj novoj vlasti“ kojoj se nada i koja će u sebi imati neke ljude koji zastupaju teze da su Srbi genocidni, da je Kosovo nezavisno, koji su doveli Rio Tinto a sada ruše državu zbog toga??
Da li ga opozicija vidi kao potencijalnog saveznika, ili je reč o ličnom manevru da zadrži uticaj bez obzira na ishod političkih procesa?
Posebno zabrinjava sumnja lokalnih vlasti da Vukadinac možda  finansijski pomaže opozicione pokrete u Gornjem Milanovcu novcem radnika Metalca, ljudi sa skromnim primanjima, čije se zarade kreću na granici proseka. Ako su ove informacije tačne,da li je  onda  reč o direktnom udaru na zaposlene i zloupotrebi pozicije moći. A mnogi svedoče da su članovi njegove najuže porodice direktni učesnici blokada ulica škola i pristalice ,,UZINATA" koju u ,,Takovskoj nahiji" predvode Mirsad Hamidović i  Damir Agović.

Na ova pitanja ne bi trebalo da odgovara samo Dragoljub Vukadinac. Odgovor duguje i predsednik opštine Gornji Milanovac, Dejan Kovačević, koji mu je omogućio da stane na čelo Privrednog saveta. Da li privreda Milanovca zaista deli stavove Vukadinca? Ili je reč o interesnom miru – „prećutkivanju“ zbog poslova i pogodnosti koje Metalac donosi lokalnoj zajednici?
Činjenica je da najveći deo milanovačkih privrednika ne podržava ,,rat,, sa državom koja im je poslovni ambijent u odnosu na pre 15 godina višestruko unapredila. Nova industrisjka zona je tu, obilaznica je promenila sve u gradu pod Rudnikom. Kroz centar ne tutnje kamioni, a do auto puta se stiže za petnestak minuta. To je bilo ne zamislivo i nedostižno  u vreme kada je Vukadinac savetovao Dinkićeve ministre! Ipak po njemu izgleda da je danas  sve lošije nego u to vreme,ili nas utisak vara. Nije se izjasnio i zašto? A ako baš dobro misli svojim sugrađanima za početak da povuče svoje ,,porodične snage " sa blokada škola i ulica. Odmah će žiteljima Rudničko-Takovskog čovečanstva  biti mnogo bolje, bar će moći mirno da hodaju ulicama i sokacima slavnog Milanovog i Miloševog Milanovca.
GZS(G.Nikolić)