PROBLEMI SA VODOSNABDEVANJEM U ČAČKU: POJEDINA NASELJA OSTALA BEZ VODE

 

Direktor JKP „Vodovod“ Čačak rekao je da je 4. avgusta, zbog nepovoljne hidrološke situacije na privremenom vodozahvatu Ševelj, uvedeno smanjenje isporuke vode korisnicima sistema „Rzav“, među kojima su Lučani, Čačak i Gornji Milanovac.

 

Čačku, prema njegovim rečima, trenutno pripada 53,48 odsto raspoložive količine vode sa sistema „Rzav“, dok je ukupno raspoloživa količina na sistemu oko 573 litra u sekundi.

Foto: GZS

„Čačak sada dobija 305 litara u sekundi. Kada su krenula smanjenja, dobijali smo 327 litara, zatim je količina smanjena na 316, potom na 309 i sada smo na 305 litara u sekundi“, rekao je direktor.

On je istakao da se problem ne odnosi samo na Čačak, već na sve korisnike sistema „Rzav“, jer su raspoložive količine vode značajno manje od potrebnih.

 

Zbog smanjenog dotoka sa „Rzava“, čačanski „Vodovod“ aktivirao je sopstveni sistem i koristi ga maksimalnim kapacitetom.

 

„Da bi naš sistem mogao da daje maksimalnih oko 150 litara u sekundi, akumulacija Parmenac mora da bude puna. Međutim, hidrološka situacija je nepovoljna ne samo na Rzavu, već u celoj Srbiji, a problem je i nizak nivo Morave“, rekao je direktor.

On je naveo da se nivo akumulacije Parmenac trenutno kreće oko 2,90 metara, dok je puna na 3,75 metara. Zbog toga je proizvodnja iz sopstvenog sistema trenutno oko 114 litara u sekundi, umesto maksimalnih 150.

 

„To je oko 36 litara manje, a sa sistema Rzav dolazi oko 50 litara manje nego što nam je potrebno. To su velike količine koje nedostaju kada govorimo o vodosnabdevanju“, rekao je on.

 

Prema njegovim rečima, svi bunari trenutno rade, ali je podzemlje bez dovoljnog prihranjivanja, dok je nivo Morave izuzetno nizak.

 

Dodatni problem predstavljaju gradski rezervoari, koji su, kako je naveo, gotovo prazni, zbog čega se u pojedinim delovima grada oseća pad pritiska.

 

„Mi smo veoma komplikovan podsistem. Imamo 48 rezervoara, 39 crpnih stanica i oko 700 kilometara mreže. Kada dođe do pada pritiska, pojedini podsistemi mogu ostati bez vode“, objasnio je direktor.

Foto: GZS

On je posebno naglasio da JKP „Vodovod“ Čačak nije zatvarao ventile niti je uveo plansko isključivanje pojedinih delova grada.

 

„Nijedan ventil nismo zatvorili i nijedan podsistem nije planski isključen. Ako neko ima problem sa vodosnabdevanjem, sistem ga sam isključuje i uključuje kada se za to stvore uslovi“, rekao je direktor.

 

Zbog složenosti mreže, kako je objasnio, nije moguće unapred precizno odrediti kada će određena mesna zajednica ostati bez vode ili kada će je ponovo dobiti.

 

„Ako se smanji dotok za deset litara u sekundi, to ne znači da će svi građani istovremeno ostati bez vode. Neko može ostati bez vode za tri sata, neko za deset sati, a neko može sve vreme imati vodu. To zavisi od potrošnje, načina korišćenja vode, zapremine rezervoara i niza drugih okolnosti“, rekao je on.

Poseban problem predstavlja snabdevanje udaljenijih podsistema, jer voda do krajnjih korisnika mora da prođe kroz više rezervoara i crpnih stanica.

 

„Ako kažemo da će jedna mesna zajednica dobiti vodu u osam sati, da bi se to zaista dogodilo, mora biti dovoljno vode u svim prethodnim rezervoarima, pumpe moraju imati uslove za rad i ne smeju se uključiti zaštite od rada na suvo. Zato ne možemo građanima obećavati tačan sat kada će dobiti vodu“, rekao je direktor.

 

Zbog problema u pojedinim delovima sistema, JKP „Vodovod“ je angažovalo dve cisterne. Jedna je namenjena zdravstvenoj ustanovi i spremna je da interveniše u slučaju pada pritiska koji bi mogao da ugrozi rad bolnice, dok druga služi za snabdevanje ugroženih područja.

Foto: GZS

„Jutros je najalarmantnije bilo u Preljini i tamo smo uputili cisternu. Prethodnih dana vodu smo vozili i u druga područja gde su građani imali problem sa snabdevanjem“, rekao je direktor.

On je podsetio da problemi nisu karakteristični samo za Čačak, već da se sa posledicama nepovoljne hidrološke situacije suočavaju i druge sredine u Srbiji.

 

„Niko ne može da odgovori kada će sistem biti puniji ako ne zna kada će pasti kiša na Rzavu, kada će se povećati protok i kada će akumulacija Parmenac biti puna“, rekao je direktor.

 

On je apelovao na građane da vodu koriste racionalno i namenski, posebno imajući u vidu visoke temperature i povećanu potrošnju.

 

Posebno je apelovao na građane koji imaju sopstvene bunare da ih koriste, ali da nikako ne povezuju bunarsku vodu sa gradskom vodovodnom mrežom.

 

„Bunari su korisni i dobro je da ih građani imaju, posebno u seoskim područjima, ali ne sme da postoji fizička veza između bunarske i gradske mreže. To može predstavljati ozbiljan rizik po zdravstvenu ispravnost vode“, upozorio je direktor.

On je naglasio da je trenutno najvažnije da građani štede vodu kako bi se raspoložive količine ravnomerno koristile i kako bi se izbegla potreba za strožim merama.

„Mi svakog dana pratimo koliko vode dobijamo sa sistema Rzav i na osnovu toga prilagođavamo rad našeg sistema. Ako se dotok dodatno smanji, situacija može biti još složenija“, rekao je direktor JKP „Vodovod“ Čačak.

 

On je poručio da građani treba da imaju razumevanja za složenost sistema i da prijave probleme sa vodosnabdevanjem, ali i da odgovornim korišćenjem vode pomognu da se postojeće količine što duže održe.



Glas zapadne Srbije