медицинског отапада, па све до пластичне и пет амбалаже од које пластичне флаше чине већину, плутају реком Дрином све до ланчанице постављене узводно и не тако далеко од ХЕ Вишеград. Ова слика понавља се већ годинама, те је дефинитивно потребно пронаћи неко трајно решење овог проблема.

Тоне смећа на Дрини, фото: ГЗС

„Сваке године кад падну велике кише и када се снег топи додје до великог водостаја, а вода покупи смеће са обала и донесе га овде у Вишеград. Тренутно се на Дрини код Вишеграда налази око 10.000 кубних метара отпада, што пластике, што дрвета. Ово је проблем који траје дуго година и морамо пронаћи решење што пре. Једноставно, ја не желим да признам никоме да је ово проблем који се не може решити. Ја мислим да може. То је медјународни проблем. Три државе, Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина треба конкретније да раде његовом решавању. Рецимо, Србија је санирала неке депоније на Лиму, тако да се надам да ћемо и ми овде да се позабавимо истим проблемом. Сигурно да је ово велика катастрофа и што се тиче угледа и здравља становништва и очувања реке Дрине”, рекао је Дејан Фуртула из Удружења градјана „Еко центар” Вишеград које се бави очувањем природе и подизањем свести градјана.

На чишћењу отпада ангажовани су радници ХЕ Вишеград иако то није у опису њиховог посла. Ипак, како се не би поновила ситуација од пре две године када је ланчаница коју је и тада као и ланчаницу која сада задржава смеће поставила сама ХЕ, пукла и тако угрозила производњу електричне енергије, они су управо ти који уклањају ругло са површине језера. Чишћење смећа у зависности од падавина и количине смећа која ће још пристићи, може потрајати и до марта или априла месеца.

Тоне смећа на Дрини, фото: ГЗС

Један од загадјивача реке дрине према речима Фуртуле јесте и градска депонија у Вишеграду која је, како каже, недовољна за потребе становника овог града, а додатни проблем ствара и поток који протићче кроз саму депонију па са собом у Дрину носи штетне материје самог смећа.

Основни проблем загадјења река јесу несавесни градјани који свој отпад уместо да одложе на за то прописана и обележена места, тог се терета ослобадјају тако што га остављају на обали или га неретко бацају у саму реку. С тога, из „Еко центра” сматрају да је подизање свести градјана о значају и важности екологије један од кључних корака очувања не само реке Дрине већ читаве природе.

Тоне смећа на Дрини, фото: ГЗС

„Сматрам да треба увести екологију у школе и да децу треба што више водити у природу. Не знам да ли сад то треба да буде неки предмет али је сигурно да треба посветити доста пажње екологији и проблемима са којима се сусрежемо. Ми се залажемо за отварање регионалних рециклажних центара односно депонија у које ће бити одвожен отпад и третиран на прави начин. Можда и неке спалионице да се покрену које би биле по свим европским стандардима. Тако да, вероватно начин постоји. Наше државе треба да се што више укључе у решавање тих проблема. Једноставно, морамо да третирамо отпад на прави начин, па и као гориво јер знамо да многе европске земље спаљивањем отпада добијају електричну енергију. Не видим разлог зашто и ми не бисмо нешто тако покушали”, казао је Фуртула и додао да је и удружење градјана „Еко центар” покушавало да реши проблем организовањем акција али да без тешке механизације и укључења државних институција нису могли, практично ништа да учине.

„Ми поред активности подизања свести градјана, ми имамо и наше акције уклањања неких мањих депонија, колико ми можемо јер немамо механизацију. Пре седам, осам година смо ми покушавали ручно да вадимо отпад из Дрине али је то било јако опасно јер смо наилазили и на медицински отпад и на друге ризичне ствари. Хидроелектрана је давно формирала тим људи који свакодневно чисти овај отпад, али не видим разлог зашто народ сматра да електрана ово треба да ради, они нису овај отпад произвели. Ово је државни проблем, а да они ово не ваде, ко би то радио? Морали би да чекамо неку помоћ са стране, тако да је за сада и ово добро решење”, закључио је Фуртула.

Тоне смећа на Дрини, фото: ГЗС

Из локалне самоуправе општине Вишеград кажу да они сами не могу решити вишедеценијски проблем, те је у његову санацију потребно да се укључе све три државе кроз које протиче река Дрина.

„Овај проблем не може само локална управа ВИшеград нити Хидроелектрана да реши, већ је потребно укључити све три више инстанце, односно Владу Српске, Владу Србије и Владу Црне Горе. Вишеград је посетио и министар рударства и енергетике Републиек Српске Петар Дјокић који је обећао помоћ у решавању помеутих проблема”, казала је портпаролка начелника општине Вишеград, Јована Боровчанин.

И сами становници вишеграда више су него навикнути на грозоморне призоре на Дрини, па и сами основ проблема виде у самом народу и како кажу лошем кућном васпитању.

Прилог емитован у Националном дневнику телевизије Пинк:

ГЗС