Годишња стопа инфлације у ЕУ износила је у августу 11,4 одсто, у јуну 9,6 одсто, а у мају 8,8 процената.
Цене су најбрже расле у Естонији, а најспорије на Малти. Европска комисија ревидирала је своје економске прогнозе за ову и следећу годину, а запослени увелико прете штрајковима. Највише годишње стопе инфлације регистроване су прибалтичким државама – у Естонији (22 одсто), Литванији (20,5 одсто) и Летонији (19,2 одсто), док су цене најспорије расле на Малти (6,1 одсто), у Француској (6,5 одсто) и Финској (8,1 одсто), објавио је Евростат (Дирекција за статистику ЕУ). Подсећања ради, прошле године у јуну, стопа инфлације у ЕУ износила је 2,2 одсто.
У еврозони су на годишњем нивоу, очекивано, највише поскупели енергенти за 42 процента, док су цене свежег воћа и поврћа порасле за 11,2 одсто. Следе храна, алкохолна пића и дуван, који су у августу, у односу на исти месец 2021, поскупели за 10,2 одсто. Тренутна стопа инфлације на простору Уније највиша је од њеног формалног конституисања 1992. године.
Пре почетка поскупљења, почетком ове године, раст цена у ЕУ је континуирано био на релативно ниском нивоу, при чему је стопа инфлације остала испод три одсто између јануара 2012. и августа 2021.
Незадовољство радника
Растућа инфлација поскупљује трошкове живота, што истовремено подиже и незадовољство запослених широм Европе. Медијска кућа Јуроњуз емитовала је да у Француској и Великој Британији железничари штрајкују и траже повећање плата, бројни летови у Европи су отказани због незадовољства кабинског особља у авио-компанијама, а слична је ситуација и са радницима у пристаништима и на нафтним платформама у Немачкој. Узаврео септембар увелико најављују просветари и комуналци у Шкотској.
Стручњаци напомињу да је узрок ових проблема огромна рецесија и глобална политичка криза. Напомињу и да је проблем што је Европа из једне кризе ушла у другу и упозоравају да је могућ сценарио да штрајкови прерасту у глобални социјални бунт.
Ценовни хаос
Поскупљења због проблема са снабдевањем изазвала су велику панику међу грађанима, а сада је готово сасвим сигурно да нема државе у Европи која није погођена. Прилози на националним телевизијама земаља чланица ЕУ показују реакције грађана на новонасталу ситуацију.
У Белгији хлеб кошта од 4,5 до пет евра, а рачуни за струју су и до 300 одсто већи!
Ништа боља ситуација није ни у Португалији, где су купци огорчени због цена намирница. Људи купују поврће на комад, а потрошачка корпа скупља је за 30 одсто. У Италији, грађани су палили рачуне за струју на улици, бесни јер је чак и воће у овој земљи постало луксуз.
Такође, земља наилази и на проблем с пилетином, која је донедавно коштала осам евра по килу, док већ сада кошта 20 евра.
Ништа боља ситуација није ни у Немачкој, где људи отворено истичу да су жртве санкција које је наметнуо Запад, као и да је грејање скупље за чак 108 евра.
Велике несташице осећају се и у нашем комшилуку и ових дана доживљавају свој врхунац. Наиме, у продавницама влада несташица, нема млевеног меса, пилетине, брашна, шећера, нема производа којима је премијер Андреј Пленковић замрзнуо цене.
