То је и искуство Зорана Рабреновића (48) из Чачка, који у породичном предузећу „Храбрен” годинама израђује сталке за ораторе. Помаже му Лела, супруга и колегиница по струци.
– Обоје смо инжењери електротехнике. Она је била конструктор мотора за усисиваче у фабрици „Слобода апарати” одакле је отишла 2005, а ја сам радио у Техничком ремонтном заводу, такође у Чачку, и напустио 2008. У међувремену, 2006. основали смо своје предузеће – приповеда Зоран Рабреновић за „Политику”.
Замисао да крену у нови пословни и животни програм дошла је, вели, тако што су преко пријатеља, који су сарађивали са фабриком „Галеника клирит”, једном приликом сазнали да тај произвођач нема узданицу у западној Србији, па су тако постали комисионари – складиштари за њихове плочасте производе.
– Наш успон почиње, ипак, од дана кад смо кренули да радимо са предузећима „9. септембар” и „Стакс технолоџиз” из нашег града, која производе машине за папирну конфекцију и продају их широм света. Те фабрике владају врхунском технологијом. Догодило се да их нису пустили на сајам у Милано, зауставили су њихову машину на царини јер је боља и јевтинија од домаће. За њих правимо заштитне маске на машинама које спречавају додир и сличне елементе, и сад знамо како се бори, и може да се избори на страним тржиштима. Такође, радимо за чачанска предузећа „ПС фешн” и „Дезерт”, и „Новатор” из Вапе, ту близу града, као и сталке за скоро све ауто-куће, које излажу материјал на њима.
Како се дошло до производње говорница?
– Прву смо продали Скупштини општине у Лучанима, још док смо били комисионари. Превезао сам је из „Галенике” у Драгачево, видео о чему је реч, и одлучио да кренем у тај посао. Другу смо испоручили за Сабор трубача у Гучи и наставили да правимо разне моделе. Док сам неко време радио у Русији, добили смо и прву поруџбину из иностранства. Маркетиншка фирма МАПА из Подгорице, партнер Демократске партије социјалиста, тражила је говорницу од Леле. Ваљда су видели неку у Загребу, снимили и рекли: направите нам то.
Инжењер описује да сад постоји такозвана Вучићева говорница, са правим линијама, без закривљених. Јесенас су му из Техничког ремонтног завода наручили управо ону другу, заобљену, како би на њено чело могли да закаче банере и поруке, и цена је 32.000 динара, без пореза.
– До сада смо направили више од десет говорница: за Дом културе, ДСС и општину у Чачку, „Ситроен” у Прељини. У време разних избора у Црној Гори на то тржиште упутили смо пет говорница. Необична је била наруџбина политичке партије Социјалдемократе Црне Горе. Захтевали су да им направимо говорницу али да не буде као ДПС-ова.
Све те предмете, говорнице и сталке израђују од клирита, провидног и на гребање отпорног полимера, који се сматра заменом за стакло, па га и зову акрилик стакло.
– Стручни назив је полиметилметакрилат, на 105 степени Целзијуса се обрађује, а на 140 топи – објашњава Лела Рабреновић.
Клирит купују од „Галенике” или, у новије време, из Аустрије и Пољске, углавном онај дебео 10 милиметара. Реже се цнц (компјутерска нумеричка контрола) машином која вреди око 10.000 евра, све операције задају се преко рачунара. Снага ласера на тој машини је 100 вати, радна површина 130 са 90 центиметара, а може да обрађује клирит дебљине од 1,5 до 20 милиметара.
– Исечене комаде постављамо на машину за термообликовање која их закривљује, затим спајамо специјалним акрилним лепком, а додаје се и прохромска цев да би добро изгледало за око. У суштини, то је растопљени клирит који се стеже на ваздуху. Потребно је десет сати да би се лепак осушио, тј. три дана да се направи једна говорница. Али, није баш тако једноставно јер су предузећа у Црној Гори купила десет цнц машина за ове намене, али су опет принуђени да од нас траже цртеже за израду – рекао нам је Зоран Рабреновић.
Извор: Политика, Г. Оташевић
