Сиромашни Ром из села Грабовица и чистокрвна Енглескиња заљубили се на први поглед

Ваљево – Да живот пише најдраматичније романе најбољи су доказ сиромашни Ром

из ваљевског села Грабовица и његова супруга, чистокрвна Енглескиња Фејт. Бранко је самоуки виолиниста који је свирао по локалним весељима и тако хранио себе и породицу. Велика вероватноћа је да би само то и остао да није упозано Фејт која се на први поглед заљубила у њега и није хтела да га остави у Србији.

"Одувек сам била фасцинирана ромском музиком, то је за мене неописива лепота и чувши преко интернета како Бранко свира одушевила сам се. Морала сам лично да га упознам и чујем како свира", рекла је Фејт за РИНУ.

Фејт је скоро две године убеђивала Бранка да пређе у Енглеску и кад је то успела њих двоје са хармоником који свира Енглескиња и ромском виолином стварају магију широм света.

Имали су изузетно запажене наступе широм света, а њихова музика никог не оставља равнодушним јер су у њу уткане све емоције и необична љубавна прича ово двоје људи. Након шест месеци забављања одлучили су се на брак, а Фејт је како доликује правој српској снајци узела презиме Ристић.

"Сви су ме одлично прихватили. Kад дођем у Грабовицу осећам се као код куће. У Енглеској су људи хладни, нису заинтересовани за туђе проблеме, а овде су сви топли, срдачни и разговарају међусобно што код нас није случај", прича Фејт.

Овај несвакидашњи пар за неколико дана поново долази у Србији и то у село Прањане на Сувобору како би били део Сабора виолиниста Србије. Иако су обишли читав свет кажу да нигде не доживљавају такву емоцију на сцени, као што је то у нашој земљи.

„Част ми је да поново будем део највеће манифестације која слави виолину. Волео бих да је кад сам ја почињао био такав Сабор на ком су могли да вас примете и дају вам шансу. Енергија је невероватна, јер сви људи који дођу у Прањане су жељни тих изворних звукова који буде најлепше емоције и лек су за душу и срце. Ове године и моја Фејт наступа са мном и наши људи ће коначно моћи да нас чују заједно. У свету свирамо разне композиције, али највише еуфорије увек настаје кад засвирамо наше коло, људи падају у транс и питају нас шта је ово, а ја поносно кажем - то је Србија. Не сумњам да ће тако бити и у Прањанима“, рекао је Бранко.

О њиховој причи писали су сви енглески медији, тако да је Бранко светски а наш. Човек који је заиста остварио свој сан и ужива у њему.

 

ГЗС/РИНА