пошто намире стоку, „опосле” дневне обавезе увече се окупе једни код других где би провели време до конака.

Док мушкарци уз пршуту и уз „врућу” ракију играју карте, жене зимске вечери користе да плету зимску одећу за своју децу и укућане.

У нововарошким брдима снег ни у раној јесени не изненађује мештане иако снежне падавине ови планинци никада радо не прижељкују. А када снег окује планинска села то је за сељаке годишњи одмор, али вредне, женске, планинске руке никада не мирују јер за њих, поред кухиње, увек има посла. Преслица, вретено, кудеља и игле главна су занимација женама у зимским месецима, где без норме и радног времена исплету велики број вунених чарапа, џемпера и прслука који увек добродођу у хладним данима. Велики број жена своје производе износи на тржиште, како би по доброј цени наплатиле свој рад, јер је у зимско доба тешко зарадити динар. Жене из ових села користе плетиво или пређу прерадом вуне од њихових оваца и кажу да је процес од вуне до пређе врло дуг и захтеван, али је свакако јефтиније него да је купују. Кад у пролеће ошишају овце вуну покупе у џакове и чувају је на тавану до јесени, па кад „сраде” летину и пронађу времена онда на оближњем потоку добро оперу вуну како би могли да је проследе на даљу прераду. У данашње време је овај процес доста једноставнији, јер се вуна машински „уреди” и потом је спремна да се преде на дрвеној преслици. А када жене испреду залихе уређене вуне онда добију пређу или плетиво које користе за плетење.

За овај посао кажу плетиље, потребни су вештина и умеће са иглама које се учи од малих ногу.

Ђула Милојевић из Беле Реке ове зимске дане и ноћи највише проводи са иглама у рукама јер за пуну кућу народа под планином увек треба топле одеће, а поготову вунених чарапа.

ГЗС/Боривоје Илић