Девета збирка песама Гордане Боранијашевић

Нова Варош - У Издању Српске књижевне задруге из Београда недавно је објављена књига песама „По-свете“ Гордане Боранијашевић,

професора српског језика у Основној школи „Живко Љујић“.

На око 140 страна, у 90 песама, ниже стихове о рођацима и фасцинацијама у детињству, о пријатељима који су у њеном животу оставили дубоке трагове, о песницима који су јој, такође, близак род, а неки и више од тога. Пише и о Косову, које је њена незаобилазна тема, а чија болна историја, што предуго траје, пара својим оштрицама и њено емоционално биће.

Подсећајући да су ове групе песама повезане блиским темама и да се у нераскидивом ланцу све преплиће на врло вешт, па и необичан начин, Братислав Р. Милановић, у поговору књиге (одакле аутор ових редова и позајмљује наслов) истиче:

Песме повезује јединствен, непоновљив израз, по коме се Гордана Боранијашевић непогрешиво препознаје у мноштву песника. Она особито влада богатим песничким језиком у коме се речи таласају, надимају, сплашњавају, кидају и спајају као ни у једној познатој поетици. То је Гордани Боранијашевић својствено још од прве њене књиге. Та лексика, творба и разградња речи, поигравање различитим сленговима, па и самом синтаксом, није само представа моћи да се влада различитим стиловима – то је манифестација једног непоновљивог идентитета. Гордана Боранишашевић – као уосталом ниједног правог песника – није могуће копирати.

Она може да буде тако суверена, а да то не зазвучи ниједног тренутка ни насилно, ни банално...

Осврћући се на ватре живота и стваралачки поступак, Милановић наглашава да своје поимање света Боранијашевићева заснива, пре свега, на фолкорним мотивима и представама из детињства и родних Дражевића, а да су карактери њених лирских јунака уверљиви. Уз завичај, сан је други имагинарни простор у којем се простире свет њене поезије.

Галерија портрета које дочарава као крокије колорисане емоцијама

„Књига „По-свете“ садржи читаву галерију портрета које Боранијашевићева дочарава као крокије колорисане емоцијама. Емоционалност се из њених песама не може искључити – никако: ни кад пева о својим унутрашњим стањима подстакнутим лектиром или осећањима, ни кад је њена песма портрет неког блиског, нити када је она слика несвакидашњег пејзажа", истиче аутор поговора и о страшћу за истраживањем изражајних могућности језика наглашава:

„Изабрала је густо засејано језичко поље на коме се или гине или опстаје, али се без белега о бивствовању на њему не остаје”.

Посланице песницима

Поред стихова о доживљају поезије Бранка Миљковића и Србољуба Митића, у књизи су песме посвећене Милошу Црљанском, Љубици Милетић, Милисаву Савићу, Стевану Раичковићу, Даринки Јеврић, Драгану Лакићевићу, Драгану Марковићу, Милану Михајловићу, Владети Јеротићу, Цветајевој, Бродском, Рилкеу и свим песницима и писцима које је песникиња сретала у најразличитијим приликама, свима онима који су јој оставили обележја око којих ће уобличити своје песме - посланице.

ГЗС/Златар инфо