обележава последњу недељу пред Божић.

Обичаји за овај празник исти су као и за Материце и Детињце, само што се овом приликом везују тате.

Међутим, очеве није тако лако везати. Према народном схватању отац као глава куће не сме да се нађе у тако „незгодном“ положају, па везивање очева траје много краће.

Неколико дана пред празник очеви сакривају све канапе и каише који постоје у кући, како деца не би могла да их вежу. Са друге стране деца траже канапе, како би везали оца и осигурали поклоне за тај дан.

Најсигурније је оца ухватити и везати на спавању, па ће он након што се пробуди бити приморан да подели поклоне како би се ослободио.

Ова три празника спадају у Божићне и управо због занимљивих обичаја који се за њих вежу, ови празници изнова повезују децу са родитељима и доприносе њиховом што бољем разумевању и љубави.

Карактеристично везивање има симболику чврстих породичних веза, слоге и мира. Ови празници нарочито су занимљиви за децу која су главни актери свих дешавања, и која потпуно равноправно са одраслима учествују у прослави празника. Свакако, нарочиту радост поред самог везивања изазивају поклони који на крају увек заврше у дечијим рукама.

Симболика узајамног везивања и „дрешења“ јесте и припрема за дочек најрадоснијег празника који је човека везао са Богом.

У ове дане припрема се и ручак нешто свечанији него обично, али обавезно постан, пошто сва три празника падају у време Божићног поста. Потпуно у Божићном духу, основни смисао ових празника јесте окупљање породице.

ГЗС/ Извор: Stil,  Agromedia