Православни верници се данас сећају последњег обедовања Исуса Христа, познато као Тајна вечера.

Тог дана у храмовима се служи литургија Светог Василија великог, а на Велики четвртак је установљена и Света тајна причешћа, због чега се верује да ће и највећим грешницима који се тог дана причесте бити опроштени грехови.
Празник је један од дана одређених за причешће верника, који су поштујући православни канон, "постили на води" најмање пет последњих дана.

На литургијама се верници причешћују хлебом или нафором - телом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.

Народ верује да и највећим грешницима, који се причесте на данашњи дан, бивају опроштени греси.

Завршетком литургије престаје се за звоњењем, већ се клепа, удара у дрвену даску, све до сахране Христове.

После литургије је дозвољено да се једе на уљу и попије нешто вина.
Код неких православних народа на овај дан се боје ускршња јаја, или се бар почиње са тим. Код Руса данас се умеси ускршњи слатки колач, пасхални кулич.

Православне цркве на Велики четвртак обављају мироварење. То се ове године чини у Москви. Миро се кува три дана, од понедељка до среде, у казанима у којима се ставља освећена вода, чисто вино и маслиново уље, а потом разна уља, смоле, биљке и мириси. Код нас се користи тридесетак материја, њихов списак не мора да је увек у потпуности исти, док Цариградска патријаршија користи увек око 60 материја. Током тродневног варења непрестано се чита Јеванђеље.

Освећење се обавља на Велики четвртак.

Свето миро се шаље у епархије у земљи и ван ње. Само аутокефалне цркве имају право мироварења, то је уједно и симбол њихове самосталности.

Курир