ратницима Великог рата, јер је, како је наведено у више општинских решења и закључака, подигнута "без одобрења и сагласности Општинске управе".

Пошто су организатори акције подизања белега ратницима 1912-1918. године одбили да уклоне спомен-плочу, принудно извршење решења било је заказано у среду у 10 сати, али се инспектор са радницима није појавио. Код чесме га је чекало осам мештана, који су се окупили, како су рекли новинарима, "само да изразе протест због срамног чина".

"Дошли су неопажено и око 14 сати инспектор Топловић ме испред куће позвао да ми преда спомен-плочу.Одбио сам, препоручивши да је носи у зграду Општине", рекао је у среду поподне Владислав Шапоњић, из оближњег засеока (на раскрсници за Вилове), који је са недавно преминулим рођаком Живком Шапоњићем из Београда, био иницијатор подизања белега доброљним прилозима потомака и најупорнији да се уреди простор око чесме и ода захвалност ратницима.

На чесми украј пута 2. октобра је откривена спомен-плоча у славу и част јунацима одбране Србије 1912-1918. године и Здравка Ђ. Шапоњића (1891-1953), Солунца и носиоца Карађорђеве звезде. Том приликом је Недељко Шапоњић, пензионисани учитељ из Комарана, који годинама прикупља сведочанства о лози ове фамилије и селу, подсетио да је у борбе за слободу Србије у Првом светском рату пошло 19 Шапоњића са подручја нововарошке општине, да их је на бранику домовине остало 12, а кући се вратила седморица, међу којима и Здравко, са Карађорђевом звездом и Албанском споменицом на грудима. Највеће војничко одликовање тог времена ратник Ибарске дивизије заслужио је на Дрини 1914. године.

"У бици са Аустроугарима, док је са положаја извлачено тело погинулог команданта пука, војска је кренула у повлачење, а непријатељ је силовито надирао. У одсудном часу Здравко је повикао:"Браћо, напред, наша је победа!". Тај његов подвиг и јуриш у крвави окршај спасио је пук тешких губитака, а непријатељску јединицу избацио из строја", рекао је Недељко Шапоњић.

Спорења око назива – Шапоњића или Мандића чесма годинама чекала уређење, фото: Д. Гагричић

Подизање белега изазвало је оштре расправе и наставило вуишегодишња спорења започета око назива једне од најпосећенијих чесама у читавом крају. Неки чланови фамилије Мандићи кажу да је вода са њиховог имања и да су им комшије Шапоњићи отели име. Друга страна тврди да је називу Шапоњића чесма кумовала општинска администрација.

Тројица Мандића – Недељко, Михаило и Љубомир – затражили су од општинских власти – уклањање спомен-плоче. Било је више састанака, укључивали су се и општински челници, потрошено много времена... Чуло се и више предлога: да се спомен-плоча измести на постоље који метар поред чесме или на паркинг поред реке, те подигне крајпуташ – како би се спречило препуцавање и ВЕЛИКА БРУКА баш у годинама када достојно треба обележавати век одбране Србије у Великом рату.

Иначе, село Вилови и Месна заједница Акмачић, којој припада, међу ретким су срединама у општини Нова Варош (уз Бистрицу, Вранеша и град) без обележја ослободиоцима и нису одужили дуг према ратницима 1912-1918. године!?

Инспектору - тужба

"Тужићу комуналног иснпектора Топаловића због обмане и преваре", тврди Владислав Шапоњић. - Летос ми је рекао да може да се поставља спомен-плоча јер је то јавна површина и да нико не може да се противи. После смене лаокалне власти све је закувао и тврди: "Требало је да поднесете захтев Општинском већу". Иначе, све је рађено уз сагласност Дирекције за изградњу, а како је донето решење о уклањању спомен-плоче поднели смо три жалбе .

Чесма била ругло

Камену чесму у Злошници подигле су Лимске ХЕ 2004. године, уместо импровизане чесме, са које се вода точила из гуменог црева у грању. Годинама је чесма била ругло, због бацања смећа или препуног контејнера, а летос је околина умивена: уклоњене су смрче и шибље, проширен простора око чесме и асфалтиран део, подигнута шахта изнад пропуста и насут тампон за паркинг поред реке...
"Хоће ли сад Шапоњићи, пошто су кривци, платити и трошак за уређење чесме?" питају се намерници и мештани који се овде крепе водом.

Д. Гагричић

Прилог на ову тему емитован је у Дневнику западне Србије