преминуо је данас у Мадриду после краће болести у 72. години. У данима када лоше вести не знају да стану и престижу једна другу, из престонице Шпаније стигла је претужна истина да нас је заувек напустио популарни Антара, који је рођен 22.новембра 1948. године у Житишту, а скоро цео свој живот је поклонио Ужицу и Златибору.
Антић је постао јединствен светски тренер када је у периоду од 1991. до 2003. године успео да седне на клупе три шпанска великана: Реал Мадрида, Атлетика и Барселоне. Напустио нас је човек којег су из поштовања још у Шпанији, касније и у Србији сви звали "мистер",јер је тај назив у развијеном и цивилизованом фудбалском свету увек значио да на клупи тима седи неко ко је више од тренера.
Радомир Антић је у каријери увек био више од играча на терену и од тренера на клупи. Господин од главе до пете који је много волео фудбал, али је ипак више од свега волео своју породицу. Супруга Вера, син Душан, ћерка Ана и унуци Ивана, Петра, Радомир и Марко били су му били све. За њих је живео до последњег трена, до синоћ када је преминуо у болници у Мадриду..
Највећи део своје играчке каријере Антић је поклонио Партизану, највеће тренерске успехе остварио је у мадридском Атлетику,али ће остати упамћен и као селектор који је 2008. године повео и 2010. године одвео Србију на Мундијал у Африку. Али много више и по томе што је учинио наизглед немогуће: вратио је веру навијачима и "натерао" народ да поново навија за свој национални тим, што је пре и после тога било и остало непојмљиво.
Популарни Антара, за најближе чика Раде, знао је како са саиграчем, како са играчем, навијачем... Са краљем Шпаније, са газдом Атлетика Хезусом Хилом, са Жигом и Пантом,са Јером и Луисом Енрикеом,са Пантићем и Симеонеом... Са продавцима на пијаци на Златибору, са обичним светом на било којој трибини било ког стадиона. Знао је са свима! Знао је у сваком разговору да из рукава извуче украс живота који се зове анегдота. Незаборавна је и она у којој му је мати Милка после разних несташлука говорила: "Чува Бог Рада свог!"
Фудбалски свет изгубио је једног од најбољих тренера који је игру и своје играче знао у душу. Збогом, Мистер и хвала вам за све!
Почетак
Радомир Антић рођен је 22. новембра 1948. године у Житишту, месту у Средњобанатском округу.Име је добио по ујаку Радомиру Радету Бркићу, учеснику Народноослободилачке борбе, пуковнику ЈНА и народном хероју.
- Житиште ме увек асоцира и враћа у детињство и сећање на баку и ујаке који су као колонисти ту дошли и као доказ да различите културе и навике морају да се поштују. У тако малим срединама, али и у великим метрополама у којима сам живео и радио – рекао је Антић у једном од својих бројних интервјуа „Вечерњим новостима“.
То је била његова препознатљива животна и спортска филозофија, где год да је одлазио да игра и ради, дружио се и упознавао људе, навијаче, прихватао њихове навике и културу, учио од њих. По природи срдачан, искрен и човек огромног духа и широких видика и образовања, био је омиљен свуда где је боравио, од Турске, преко Енглеске, Шпаније и Кине. Остављао је иза себе дубок, препознатљив људски траг, уз врхунске резултате јер је увек био максимално одан и посвећен својој професији.
Васпитање је стекао од оца Јове, порекломиз Јање близу Бијељине и мајке Милка (са Грмеча) . Када је Радомир имао шест година, породица се преселила у Ужице. Ту се и заљубио у фудбал и његову магију којом је био занесен до краја живота.
Играчка каријера
Слобода из Ужица била је први Антићев сениорски клуб. У тој првој и јединој сезони(1967.-1968.) запазио га је Партизан и одмах довео.У осам наредних година (1968.-1976.) Радомир је носио црно-бели дрес на 181. утакмици. Био је дефанзивац, а успео је да постигне и девет погодака. Са Партизаном је 1976. године освојио и титулу првака Југославије.
- Партизан је моја прва велика станица у каријери. Поносан сам на период проведен у клубу у којем сам такође исписивао његову историју. У Београду сам основао и породицу, делио лепе и мање лепе тренутке са Партизаном – резимирао је.
Као круна добрих игара у Партизану стигао је позив репрезентације и Антић је забележио једини наступ за селекцију Југославије 26. септембра 1973. у пријатељској утакмици против Мађарске.
Следећа станица у Антићевој играчкој каријери био је турски Фенербахче где је за две госине одиграо 28 утакмица и постигао два гола. Затим, 1978. године је прешао у шпански тим Реал Сарагоса у коме се такође задржао две сезоне (58 утакмица – седам голова). Уследила је 1980. године селидба на Осртво и потпис за енглески Лутон таун кога је три године касније спасио од испадања из Прве лиге тако што је четири минута пред крај утакмице постигао гол против Манчестер ситија. У овом клубу Антић је у 36. години „окачио“ копачке о клин и обукао тренерку.
Тренерска каријера
Антић се 1985. вратио у Партизан, као помоћни тренер, прво Ненаду Бјековићу, затим и Фахрудину Јусуфију.Хумску је напустио 1988. када јесамостално преузео Реал Сарагосу, за коју је насутупао и као играч.На свом дебију, 4. септембра 1988. ремизирао је против Валенсије. Саарагоса ј је ту сезону завршила на високом петом месту, изборен је пласман у Куп УЕФА.
Реал Мадрид
Две и по године касније, у марту 1991. Антић је као изузетно перспективан стручњак преузео место првог тренера Реал Мадрида од Алфреда Ди Стефана. Реал је водио на последњих 12 утакмица у првенству, у којима је успео да дође до трећег места на крају сезоне. У екипи „краљева“ тада су играли Бутрагењо, Мичел, Јеро, Хаџи, а на инсистирање Антића доведени су Просинечки и Луис Енрике. Следеће сезоне је направљена велика неправда према њему. Тадашњи председник „краљева“ Рамон Мендоза довео је Леа Бенхакерана место спортског директора. Својеглави Холанђанин отпустио је Антићасредином јануара 1992. и сео на његово место када се Реал налазио на првој позицији на табели, са седам бодова предности у односу на другопласирану Барселону.Под палицом Бенхакера предност Реала се истопила, па је Барса у последњем колу освојила титулу.
- Била је част и понос да се ради у Реалу - . У њему сам себи показао да сам спреман и за највеће изазове. Сећам се дана када су ме сменили, колико сам био смирен. Оно што се са Реалом дешавало после је био проблем оних који су ме сменили. Заиста сам поносан на чињеницу да сам једини тренер на свету који је водио три највећа шпанска клуба
У сезони 1992/93. преузео је Овиједо и спасао га испадања, а у следеће две сезоне клуб је два пута завршавао на деветом месту. Тада је довео Славишу Јокановића из Партизана, вратио Просинечког из Реала.
Атлетико Мадрид
Златан период и највеће успехе Радомир је као тренердоживео у мадридском Атлетику, који је тренирао у три наврата. Први пут три сезоне (1995—1998).Сезону пре Антићевог доласка, Атлетико је последњем колу изборио опстанак. Уследио је невиђен узлет, а Антићев највећи „изум“ је било довођење Милинка Пантића, уз Кика, Каминера, Пенева и Симонеа, најзаслужнијег за невиђен подвиг, освајање дупле круне, прве и једине у историји клуба. Читава Европа и свет дивили су се Антари и његовом Атлетику.
Следеће сезоне Атлетико је завршио као трећи у првенству, а у Лиги шампиона догурао је до четвртфинала. Хировити председник „јорганџија“ Хесус Хил је на крају следеће сезоне уместо Антића довео Италијана Арига Сакија. После тога се наш стручњак још два пута враћао на клупу Атлетика, али то је био период када је клуб био у великој кризи и када нико није могао да га спасе испадања.
Барселона
После краће епизоде у Овоједу, Антић у јануру 2003. преузима и трећег шпанског великана - Барселону. Стигао је да угаси пожар,Каталонци су предвођени Лујом Ван Галом потонули на 15. место на табели.Српски стручњак је стабилизовао клуб попео га на шесто место, а у Лиги шампиона су стигли дочетвртине финала где их је у продужецима победио Јувентус. Довео је Сорина из Лациа и што је важније, пружио је прилику младим играчима: голману Виктору Валдесу и Андреасу Иниести, док је Ћавију пронашао право место у маневру, на шта му је овај до краја каријере био захвалан. Ново руководство преузело је клубм, па је Антића заменио Франк Рајкард.
- Заиста сам поносан на чињеницу да сам једини тренер на свету који је водио три највећа шпанска клуба – овим речима заокружио је своју мисију у шпанским великанима.
После Барсе,Антић је водио Селту и Овиједо, а на крају каријере и кинески Шандонг Луненг. Лепе тренутке дођивео је и као селектор своје земље.
Репрезентација Србије
Доласком на чело репрезентације, 19. августа 2008.Антић је фудбалској Србији вратио понос.. Заменио је Мирослава Ђукића а са њим су „орлови“ доживели праву ренесану. Нека нова, моћна Србија се као прва из групе квалификовала се на СП у Јужној Африци 2010. Атмосфера је била каоникад пре, навијачи су у том периоду били свим срцем уз национални тим.
Међутим, склопом несрећних околности, као и судијском неправдом у мечу са Аустралијом, Србија није прошла групу на Мундијалу, иако је победила Немачку. По повратку, председник ФСС Томислав Караџић није дозволио Антићу да настави посао онако како је он планирао, дошло је до сукоба и отказа. После тога, репрезнатција више никад није имала такву подршку, нити ентузијазам.
ГЗС/ Новости
