Преминуо Ранко Трифуновић, привредник и иноватор у дрвној индустрији

Чачак / Горњи Милановац – Након краће болести, условљене ковид инфекцијом, у 78. години

живота премино је Ранко Трифуновић, творац и власник фирме „Трифуновић“.

Рођен је 1943. године у селу Прањани, засеок Катрићи, школовао се у свом родном месту, занат завршио у Столарско-занатској радњи “Будућност“ у Чачку, а у Ивањици у тек отвореној дрвопрерадјивачкој школи, завршава средњу школу као најбољи ученик, а прва диплома коју је школа издала носила је његово име.

Потом завршава прву годину на Шумарском факултету, дрвопрерађивачки смер у Београду. Због крајње финансиске оскудице, био је принуђен да напусти факултет и запосли се у „Сими Сараги“ у Чачку, али већ 1972. године почиње свој самосталан бизнис за производњу рамова за слике и гоблене, остварујући се као иноватор и предузетник. Годинама касније упушта се у производњу кормила за моторне чамце и јахте од махагонија и других егзотичних врста дрвета. Осим тога, освојио је производњу самоносивих степеница без употребе ексера или било каквих металних везивних елемената, а освојио је и израду више типова рулета за коцкарнице.

Ранко Трифуновић био је изузетан инвентивац и талентовани иноватор, увек спреман да постојеће унапређује и ново осмишљава. Из таквог приступа производњи у дрвопрерађивачкој делатности убрзо се подухватио најзахтевнијег у струци: да развија производњу столица и столова од масивног дрвета, намењену домаћем тржишту и извозу у 11 европских земаља. Куповао је машине за фабрику, али је неке, као и бројне пристроје и аутомате сам пројектовао и израђивао. Све што је произвео потврђивало је његову изреку: “Све мора бити савремено, квалитетно, брзо и јефтино произведено, првенствено од домаћих сировина“.

Ранко је своје производе излагао на бројним домаћим и страним сајмовима и за њих је добијао повеље, дипломе и златне сајамске кључеве. По томе је био познат у дрвној струци широм Југославије, као и у бројним европским фирмама. Нажалост, његова производња, опрема, техничка документација и започети рад на прототиповима нових производа нестала је у пожару 2012. године. Иза тога није започињао нову производњу, али су га друге фирме ангажовале као стручног консултанта.

Последњих годину дана радио је на реконструкцији старе машине у нову аутоматизовану, високе серије, најновије генерације. На дан када је издахнуо, машина је била завршена.

Његов живот је био стварање, коме је изазов увек био да направи оно што нико није, уз несебично дељење свога знања и сваке помоћи другоме.

Остао је познат и као велики добротвор, увек спреман да помогне појединцу, као и јавним установама, болницама, обдаништима, школама…

Памтићемо га као великог човека и још већег добротвора.

Нека му је вечна слава и велико хвала.

 

Морава инфо / ГЗС