iz dragačevskog sela Zeoke koja se bavi proizvodnjom i prodajom borovnica. Međutim, ono što ih izdvaja od ostalih proizvođača jeste način proizvodnje, ali i plasman plodova. Ovi mladi ljudi dokazali su da je spoj tradicije i modernih tehnologija dobitna kombinacija i da se od uzgoja bobičastog voća može itekako lepo živeti.

Kada je zbog ljubavi rodne Zeoke u Dragačevu napustila i preselila se u Beograd, profesorka Ljilja Đorđević ni slutila nije da će je život ponovo vratiti u rodni kraj, a originalan supruga koji je agronom po profesiji bio je presudan da napuste prestonicu i upuste se u nešto sasvim novo.

Foto: Jovan Nikolić

„Suprug mi je poklonio prve sadnice borovnice u saksiji i tako je sve krenulo, ja sam verovala u tu priču da to može da funkcioniše, a pošto radimo sa velikom ljubavlju i posvećenošću, imamo cilj da proizvodimo nešto zdravo, a danas je zdrava hrana nešto što se sve više traži i svima je potrebno, tako da nisam imala nikakvu prepreku u toj odluci, pogotovo što imam podršku porodice i supruga”, kazala je za GZS Ljilja.

Ljilja Đorđević, Foto: Jovan Nikolić

U dragačevskom selu Zeoke na 550 metara nadmorske visine Ljilja je formirala svoj zasad borovnica u saksiji i čvrsto rešila da njihovi plodovi rastu bez ikakvog hemijskog tretiranja, a brzo je dokazala da je to itekako moguće.

„Ne prskamo bukvalno ni sa čim, čak ni sa herbicidima, mi sve to ručno čistimo od trave, svaka saksija je bukvalno ručno oplevljena, očišćena i to se radi u kontinuitetu u skladu sa vremenskim prilikama. Ova godina je bila veoma kišna pa je bilo dosta tog posla, ali je definitivno moguće da dobijete zdrav, ukusan i sladak plod, na ovaj način”, ističe Ljilja.

Ipak može i bez hemije, Foto: Jovan Nikolić

Od trenutka kada su prvi plodovi stigli na rod, Ljilja je rešila da ih ne predaje u otkupu, već sve što ubere proda za tili čas putem društvenih mreža, a dostava njihovih proizvoda je jedinstvena.

„U Beogradu za sve obožavaoce naših borovnica, mi ih dostavljamo na kućnu adresu i to u pakovanjima od po kilogram a u druga mesta u Srbiji šaljemo ih kurirskim službama”, priča Ljilja.

Foto: Jovan Nikolić

Od svežih plodova ova vredna mlada žena pravi i matični sok bez dodatka šećera i vode, kao i slatko i pekmez.

Proizvodi od borovnica bez šećera, Foto: Jovan Nikolić

„Naš pekmez je takođe bez šećera i konzervansa i bilo kakvih drugih dodataka, samo 100 posto zdrave, čiste neprskane borovnice, kuvamo na šporetu na drva, na smederevcu, znači kompletno zdrava proizvodnja”.

Sve se sprema na zdrav i prirodan način, Foto: Jovan Nikolić

Gajenje i branje borovnica zahtevan je posao, pa im je podrška porodice, ali i komšija od neprocenjivog značaja.

„Njih dvoje su se našli i jedno i drugo to vole, Ljlja je sa ovih prostora, moj brat je iz Beograda, ali to nema veze, napravili su jednu lepu porodičnu priču koja je krenula iz ljubavi, u početku je bila kao hobi, ali je na kraju prerasla u nešto veoma lepo. Ja ih podržavam i dolazim da im pomognem kad god mogu. Za mene je berba borovnica neka vrsta aktivnog turizma, dođete, na otvorenom ste, u prirodi ste, čist vazduh, čista borovnica, malo bereš malo jedeš i sve neprskano”, kaže Ljiljina zaova Jelena Đorđević Popović.

Zova Jelena Đorđević Popović iz Beograda stigla u pravo vreme na berbu, Foto: Jovan Nikolić

I komšije su se obradovale njihovom dolasku u Zeoke i zdušno ih podržavaju.

„Kad god imam vremena dođem da im malo pripomognem u branju. Kad su oni došli iz Beograda i rešili da se bave poljoprivredom koja je mukotrpna i teška, al oni eto ti našli su za shodno da ovo ovako odgaje treba ih podržati”, mišljenja je komšija Vladan Nikolić.

U pomoć pritekao i komšija Vladan Nikolić, Foto: Jovan Nikolić

Đorđevići su kažu našli svoj put, rade onako kako su zamislili, ne zanima ih cena u otkupu, niti konkurencija, izabrali su svoj put i način uzgoja i prodaje, a verni kupci čim se plodovi zaplave već šalju narudžbine preko fejsbuka i instagrama i sve što su poručili već sutradan stiže im na kućni prag.

Glas zapadne Srbije