saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić istakao da izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji predviđaju mnogo novina upravo u ovoj oblasti u Srbiji.
Vesić je naglasio da je veoma važno da se o ovom problemu govori kao i razmene iskustva, jer kada je reč o energetskoj efikasnosti, Balkan ne može da se pohvali time.
„Mi već 12 godina imamo pravni okvir i strateška dokumenta koja regulišu energetsku efikasnost zgrada ali za to vreme nije urađeno mnogo iz razloga što nije bilo dovoljno zakonskih rešenja kako bi se to i stimulisalo. Danas sam predstavio izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji koje predviđaju veoma mnogo novina kada je u pitanju energetska efikasnost zgrada - prvo predviđaju da sve nove zgrade moraju da imaju energetske pasoše", rekao je Vesić.
Zgrade koje se budu gradile posle usvajanja izmena i dopuna Zakona, dodaje Vesić, moraće da imaju ovaj pasoš jer kako je rekao, stanovi neće moći ni da se kupuju ni prodaju ukoliko ga investitor odnosno zgrada ne poseduje.
„Za stare stambene zgrade postoje tri roka - prvi je od tri godine za zgrade gde je vlasnik država. Država je sebi dala obavezu da za tri godine pribavi sertifikate o energetskom svojstvu svake zgrade. Poslovne zgrade, banke i slično - rok je pet godina i poslednji je za stambene zgrade, od 10 godina, i te sertifikate neće pribavljati stanari već lokalna samouprava", rekao je ministar.
On je podsetio da je uvedena je i obaveza da sve zgrade, privatne i državne, od preko 10.000 kvadrata moraju da imaju sertifikate zelene gradnje, postoji nekoliko međunarodnih sertifikata i projekat će morati da se šalje u Njujork, Berlin i drugo.
„Svi koji grade pre dobijanja upotrebne dozvole moraće da dostave dokaz o kretanju građevinskog otpada, takođe i da obezbede polisu osiguranja od štete prema trećem licu i tako obezbedi sredstva u slučaju nastale štete na okolnim objektima, ali će polisu moći da naplati i lokalna samouprava ukoliko ulice ne vrate u prvobitno stanje ukoliko dođe do oštećenja prilikom gradnje. Desi se da investitor bude odgovoran zakonski ali ne postoji način da se šteta naplati, tako da će ovo biti rešeno", rekao je Vesić.
Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva rekla je da je ušteda energije prioritet te da je rat u Ukrajini napravio veliki potres na globalnom tržištu i najveću energetsku krizu do sada.
„U celoj Evropskoj uniji nastala je urgentna potreba za energetskom tranzicijom. Ovo je nešto što dele sve zemlje i za nas je važno da ovu energetsku krizu identifikujemo i rešavamo zajedno. Prošle godine smo izdvojili jednu milijardu evra za energetsku podršku. Pola za direktnu budžetsku podršku i drugi deo za infrastrukturu, potrebne investicije za sektor obnovljive energije", rekla je Halačeva.
Istakla je da je obnovljiva energija jeftinija, efikasnija i čistija kao i da pruža neophodnu nezavisnost.
Stalni predstavnik UNDP u Srbiji Jakup Beriš rekao je da je energetska efikasnost zgrada prioritet i na regionalnom ali i na globalnom nivou, i zahvalio je vladama Japana, Slovačke i Nemačke na podršci jer to pokazuje koliko međunarodni partneri uviđaju značaj ove teme.
„Ovo je nešto što se tiče svakog pojedinca u stambenom sektoru i svakoga ko živi u stambenoj zgradi jer energetska efikasnost može znatno da umanji troškove domaćinstva. Takođe može da znatno umanji emisiju ugljen - dioksida i na taj način je značajno za životnu sredinu i svakako izuzetno doprinosi smanjenju zagađenja vazduha i na taj način unapređenju javnog zdravlja", rekao je Beriš.
Srbija nije sama na ovom putu, dodao je Beriš i da svi imaju da nauče mnogo toga jedni od drugih, da mnoge zemlje sprovode mere za energetsku efikasnost i eksperimentišu u tom pogledu.
„Ovakav skup predstavlja odličnu priliku za razmenu znanja, iskustva i ideja kako bi se sve to prilagodilo specifičnim potrebama svake zemlje", rekao je Beriš.
Ovaj dvodnevni simpozijum organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) uz podršku vlada Nemačke, Slovačke i Japana sa ciljem da pomogne Srbiji i zemljama regiona da ubrzaju primenu mera za povećanje energetske efikasnosti, kako bi smanjile potrošnju energije, troškove snabdevanja energijom, emisije gasova sa efektom staklene bašte i zaštitile životnu sredinu i zdravlje građana.

GZS/Tanjug