Necete verovati  - velika leva
close
banner-itembanner-itembanner-itembanner-item

Владан у селу Тврдићи има плантажу за понос, цена воћке будућности креће се и до 900 динара

08/11/2022
image-gallery-item
Владан посадио орахе кад је отишао у пензију и никад се није покајао, фото: РИНА
Пожега – Када је отишао у пензију, дипломирани агроном Владан Илић одлучио је да у свом

родном селу Тврдићи код Пожеге подигне засаде ораха. На површини од једног хектара и 10 ари посадио је неколико сорти и селекција, а укупно његова плантажа броји 110 стабала. Ниједног тренутка се није покајао, јер се ова одлука ппоказала као пун погодак. Орах није захтевна боћка, добро рађа а откупна цена је задовољавајућа.

"Најбоље се показала сорта расна, иако су многи фаворозавали неке друге попут шампиона. Расна добро рађа сваке године, па чак и кад су лоши времнски услови успе да изнесе велике количине рода. Приноси се крећу од 20 до око 40 килограма по стаблу. Орах не захтева велика улагања, лако се одржава. Много је лакши за гајење од лешника, а зарада је приближна. Није потребно много радне снаге, не смета му мраз и отпоран је на болести. Једино што зарада мора мало да се сачека, не може баш све и одмах”, рекао је Владан за РИНУ.

Инвестиција у орахе почиње да се исплаћује у десетој години од садње, а већ у петнаестој приноси бивају све већи, тако да је могуће зарадити и десет хиљада евра по хектару.

Владан Илић, фото: РИНА

"Имамо своје сталне купце, квалитетан орах је увек тражена роба. Понекад у продавници видим оне црне, пребојене језгре. Код нас се то не продаје купцима, само квалитетан примерак, одличног изгледа и укуса. Дуго година је цена по килограму била око 900 динара, када нас је задесила епидемија корона вируса купци због тешке ситуације затражили да мало спустимо, стога је цена тада "пала" на 700 динара", истиче Владан.

Овај агроном по струци, сво своје знање применио је и на својим засадима стога успех није изостао. Кад се споје знање, труд и креативност резултат је плантажа попут Владанове.

"Пре него што сам подигао засаде консултовао сам се са својим колегама. Свако стабло је посађено на растојању од десет метара, ископао сам бунар, набавио цистерну и обезбедио наводњавање кап по кап. Ластари су се брзо ширили. Кад је у питању орах осим тог заливања, потребно је око стабала и покосити, али траву нисам склањао него сма је остављао што се показало одличним за земљиште. Кад дође род, он се отресе специјалном машином која је прикачена на трактор и касније се купи", рекао је воћар из села Тврдићи код Пожеге.

фото: РИНА

Годишње се у Србији произведе око 20 хиљада тона ораха, али то није ни део онога што би могло да се обере када би имали више засада. Међутим, задњих неколико година расте интересовање српских пољопривредника упрво за узгој овог воћа, јер оно може донети високу зараду. Стручњаци кажу да је век експлотације ове биљке изузетно дуг и траје од 50 до 80 година, па се зато не каже узалуд да се орах сади за потомке, јер од њихових плодова могу лепо да живе унуци и праунуци.

 

РИНА / ГЗС

pozega orasi plantaza

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

desna gif velika redakcija gzs

locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.