Владан у селу Тврдићи има плантажу за понос, цена воћке будућности креће се и до 900 динара 


Prvi “Sabor srpske harmonike“ u Čačku 29. i 30. juna              U Srbiji danas temperatura do 39 stepeni              Trećeg dana male mature osmaci polažu test iz izbornog predmeta              Sudarila se dva vozila i traktor u Mrčajevcima, četiri osobe povređene              Stigli pokloni za najmlađe Srbe na Šari              Poznat program Sabora violinista, stiže i predsednik Srbije              Festival zdravog duha za vikend u Ovčar Banji              Večeras u 22.50 sati stiže leto             

 
Владан у селу Тврдићи има плантажу за понос, цена воћке будућности креће се и до 900 динара
Trenutno na sajtu: 378       |       Podeli:
08.11.2022 | 0 коментар(а)



Пожега – Када је отишао у пензију, дипломирани агроном Владан Илић одлучио је да у свом
Владан посадио орахе кад је отишао у пензију и никад се није покајао, фото: РИНА

родном селу Тврдићи код Пожеге подигне засаде ораха. На површини од једног хектара и 10 ари посадио је неколико сорти и селекција, а укупно његова плантажа броји 110 стабала. Ниједног тренутка се није покајао, јер се ова одлука ппоказала као пун погодак. Орах није захтевна боћка, добро рађа а откупна цена је задовољавајућа.

"Најбоље се показала сорта расна, иако су многи фаворозавали неке друге попут шампиона. Расна добро рађа сваке године, па чак и кад су лоши времнски услови успе да изнесе велике количине рода. Приноси се крећу од 20 до око 40 килограма по стаблу. Орах не захтева велика улагања, лако се одржава. Много је лакши за гајење од лешника, а зарада је приближна. Није потребно много радне снаге, не смета му мраз и отпоран је на болести. Једино што зарада мора мало да се сачека, не може баш све и одмах”, рекао је Владан за РИНУ.

Инвестиција у орахе почиње да се исплаћује у десетој години од садње, а већ у петнаестој приноси бивају све већи, тако да је могуће зарадити и десет хиљада евра по хектару.

Владан Илић, фото: РИНА

"Имамо своје сталне купце, квалитетан орах је увек тражена роба. Понекад у продавници видим оне црне, пребојене језгре. Код нас се то не продаје купцима, само квалитетан примерак, одличног изгледа и укуса. Дуго година је цена по килограму била око 900 динара, када нас је задесила епидемија корона вируса купци због тешке ситуације затражили да мало спустимо, стога је цена тада "пала" на 700 динара", истиче Владан.

Овај агроном по струци, сво своје знање применио је и на својим засадима стога успех није изостао. Кад се споје знање, труд и креативност резултат је плантажа попут Владанове.

"Пре него што сам подигао засаде консултовао сам се са својим колегама. Свако стабло је посађено на растојању од десет метара, ископао сам бунар, набавио цистерну и обезбедио наводњавање кап по кап. Ластари су се брзо ширили. Кад је у питању орах осим тог заливања, потребно је око стабала и покосити, али траву нисам склањао него сма је остављао што се показало одличним за земљиште. Кад дође род, он се отресе специјалном машином која је прикачена на трактор и касније се купи", рекао је воћар из села Тврдићи код Пожеге.

фото: РИНА

Годишње се у Србији произведе око 20 хиљада тона ораха, али то није ни део онога што би могло да се обере када би имали више засада. Међутим, задњих неколико година расте интересовање српских пољопривредника упрво за узгој овог воћа, јер оно може донети високу зараду. Стручњаци кажу да је век експлотације ове биљке изузетно дуг и траје од 50 до 80 година, па се зато не каже узалуд да се орах сади за потомке, јер од њихових плодова могу лепо да живе унуци и праунуци.

 

РИНА / ГЗС




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


pozega orasi plantaza

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 163.075.662 посета
Тренутно на сајту: 379 посетилац(a)