у јануару ове године, кренули су интензивни радови на наставку коридора 11 и то на потезу Паковраће - Пожега. Ова деоница сматра се једном од најзахтевнијих јер пролази кроз брдовит терен, па је планирано да више од трећине аутопута буде у мостовима и тунелима, и управо због тога за њу се каже да је „ни на небу ни на земљи”.

Радови на пробијању тунела Лаз кроз планину Јелицу упркос изазовној геологији напредују добро у обе тунелске цеви и увелико су прошли са чачанске на драгачевску деоницу.

Дужина леве тунелске цеви је 2850 метара, док десна дуга 2650 метара, и до сада је укупно урађено 82 одсто ископних радова, што значи да је у обе тунелске цеви ископано више од 1000 метара како са улазног тако и са излазног портала.

„Геологија је врло разноврсна што значи да смо на малом простору имали смену различитих материјала, нарочито на улазном порталу, међутим на излазном порталу је стенска маса прилично униформна и лакша је за рад, што условљава и бржи напредак. Управо због специфичности терена и рељефа пројектант се прилагођавао простору и сагледао све те изазове”, каже руководилац надзора за тунеле Блажо Дутина.

Руководилац надзора за тунеле Блажо Дутина, Фото: ГЗС

Према његовим речима током градње тунела примењује се најновија аустријска тунелска метода која подразумева прилагођавање и флексибилност.

„Током ископа прате се померања, конвергенције, слегања тунела и реагује се на прави начин што значи да ако је тунелски материјал добар онда се минира и ако нема слегања онда се корак ископа повећава, прогрес је бржи, уграђују се мањи елементи примарне облоге. Са друге стране, ако имамо велика слегања и померања онда се прогушћава количина материјала, ремената, више се анкера уграђује и већа је дебљина примарне облоге”, пецизирао је Дутина.

Најинтензивнији радови су тренутно на излазном порталу десне тунелске цеви и у току је изградња примарне конструкције након пробоја. Следи уградња два слоја арматуре и челичних ремената који заједно са прсканим бетоном чине постојану конструкцију.

„До пробоја нам фали нешто мање од 400 метара док у левој имамо око 200 метара више, не очекујемо даље никакве компликације и надамо се да ћемо врло брзо прославити пробој тунела Лаз кроз десну цев”, истиче Никола Миљковић који је одговорно лице на тунелима Лаз и Муњино брдо.

Никола Миљковић је одговорно лице на тунелима Лаз и Муњино брдо, фото: ГЗС

Пројектом је предвиђено да цео тунел има хидроизолацију и хидроизолациону мембрану, као и цеви за одводњавање дренажне воде као и канализационе систем за одводњавање површинске воде. Тунелске цеви повезане су са два пролаза за евакуацију возила као и са девет попречних пролаза за пешаке, такође постоје и по две нише за хаварисана возила у свакој цеви које су предвиђене да се у случају квара могу ту паркирати. Дужина тунела захтева и посебан пројекат вентилације.

Када је реч о тунелу Муњино брдо Миљковић каже да радови на овом тунелу напредују спорије него у тунелу Лаз јер је геологија још сложенија.

Тунел Муњино брдо, фото: ГЗС

„Пролазимо кроз материјал који чине потпуно деградирани шкриљци који захтевају мукотрпнији и сложенији рад. У левој тунелској цеви пробијено је више од 1000 метара, док је у десној пробој нешто мањи, око 990 метара. Међутим, како бисмо убрзали радове а пројектом је то дозвољено радимо синхронизовано а то значи да не чекамо комплетни пробој, него чим се смири стање примарне конструкције радимо хидроизолацију и одмах вучемо секундарну конструкцију што ће у великој мери убрзати радове”, прича Миљковић.

Дужина и овог тунела је импозантна и износи 2750 метара и десне и леве тунелске цеви.

„Геолошки услови нарочито су компликовани на излазном порталу у Прилипцу (општина Пожега), па се примењују најјачи тунелски типови, размак ремената се смањује, уграђује се већи број анкера. Пројектом је предвиђена да се и у овом тунелу уради девет попречних пролаза за пешаке, два за возила, постојаће тунелски оперативни центри, погонске станице на сваком порталу, као и унутрашње трафостанице и електромашинске инсталације”, каже Блажо Дутина.

А између тунела Лаз и Муњино Брдо налази се потез 4 у дужини од 7, 5 километара и порд тунела једна је од најзахтевнијих поддеоница јер ће се због специфичног рељефа на том потезу градити чак 12 мостова, три надвожњака, 12 потпорних конструкција и један велики усек. Најдужи мостови су у Марковици (250 м) и онај са кога се улази у тунел Муњино брдо (350 м).

Мостовска конструкција испред тунела Муњино брдо, фото: ГЗС

„Због скученог простора и конфигурације терена прави изазов је био транспорт монтажних носача који су дуги и до 35 метара и тешки преко 60 тона. Радови на овом потезу између два тунела одвијају се на великом броју ’нападних места’, али је темпо веома задовољавајући. На конструкцијама мостова ради се пуним интензитетом, док је темпо извођења радова на потпорним конструкцијама прилагођен тако да се постигне максимална брзина која не доводи у питање квалитет и безбедност радова”, објашњава руководилац надзора за мостове Владимир Јовановић.

Руководилац надзора за мостове Владимир Јовановић, Фото: ГЗС

Он је нарочито поносан на то што се упркос захтевном рељефу скоро на свим мостовским конструкцијама већ назиру обриси грађевина као и саме петље Лучани.

Глас западне Србије