хемипареза, неролошки поремећај који се карактерише смањеном функцијом мишића. Изгледала је другачије од својих вршњака и како каже, некад је било јако тешко одрастати у свету деце која нису имала проблеме са здрављем и другачији физички изглед. 

- Отац и мајка су у раном детињству открили да са мном нешто није уреду и да на неки начин заостајем у развоју за другом децом. Тачније, да ми је десна рука згрчена, тешко сам ходала. Тада су родитељи одлучили да сазнају шта се са мном тачно дешава и куцали на сва врата, од доктора до доктора чак ишли и на магнетне резонанце и тако открили шта је проблем - започиње своју причу Дарија. 

Ипак, уз огромну подршку мајке, покојног оца и пријатеља успела је да има срећно детињство, да одраста не обазирући се на свој хендикеп, дечје прозивке којих је било током основног школовања. Она није поклекла пред својом судбином, наставила је храбро да корача кроз живот, и упркос хендикепу након основне уписала је и завршила Вишу туристичку школу у Ужицу.

- Отац је рано преминуо и кроз већи део мог живота ишла сам уз мајчину несебичну подршку и она је заслужна за то што сам таква каква јесам тренутно. Наравно, ту су и блиски пријатељи, јер да би дете са одређеним инвалидитетот успело у својој свакодневној борби, мора да има подршку околине. Мајка се плашаила да ако ја не будем имала самопоуздање и подршку, да ћу клонути духом и имати страх од људи. Било је и доста одбијања, од стране људи и то сам лично схватала, а највише тога је било у периоду од петог до осмог разреда основне школе. Дешавло се чак и да упере прстом у мене и кажу шта се дешава са тобом, јер сам ја увек ишла левом страном улице док су остали десном, јер је мени десна тела оштећен - наводи ова Нововарошанка за РИНУ. 

Одувек је умела своје мисли и осећања на најбољи начин да преточи у речи и зато се по завршетку средњег школовања и по повратку из Ужица почела бавити новинарством. Свесна своје ситуације и тога да многе девојчице које имају здравствене проблеме одрастају без подршке, одлучила је да буде та која ће кроз блог своја искуства несебично поделти са другима. 

- Одлучила сам да отворим платформу, блог "Хендикеп магазин", посвећен првенствено људима са инвалидитетом. Тамо ћу писати о проблемима са којима се сусрећу. Такође, моћи ће да прочитају разна искуства и исповести људи са сметњама у развоју или било којим обликом инвалидитета. Разлог због чега сам ја дошла на идеју то да урадим је тај што желим другима да приближим и објасним да инвалидитет није никакав баук. Да са тим може може нормално да се живи и све је ствар воље и карактера. Предаја никад није опција - изјавила је Дарија. 

Ова храбра девојка управо је најбољи пример да се све препреке могу успешно превазићи и победити предрасуде. Иако ју је околина посматрала као "чудо од детета", каже да се трудила да ретко буде тужна због својих недостатака, јер се увек водила тиме да буде способна, самостална за живот и рад. И у томе је успела. 

ГЗС/ РИНА