Омладинци, који иако тек закорачили у двадесете већ иза себе имају неколико година тежачког радног стажа и жуљеве на још увек дечјим рукама, преноси РИНА.

Два Марка су два најбоља друга, ортаци у послу и светао пример младића који своје тинјеџерксе дане остављају иза себе, не либећи се ниједног посла, а често их називају Паја и Јаре савременог доба. Они граде куће, шолују, бетонирају и постављају тешке камене плоче.

Фото: РИНА

"Све то прође кроз наше руке и по неколико пута. Камене плоче треба пренети из рудника на локацију, затим се обраде на фрези у дебљину коју желиш и уклопиш да то буде лепо када се изфугује. Иако сам завришио за аутомеханичара, пут ме је навео да одем у грађевинце, што ми је на неки начин био већи изазов. Већ пета сезона како самостално да радим, а занат сам научио од старијег мајстора који ме је увео у посао а касније сам доста и сам научио што се тиче камена", рекао је за РИНУ мајстор Марко Радовановић.

Фото: РИНА

Прво време је у радне походе ишао сам, а онда му се пре три године придружио имењак и пријатељ. Зелени "тамић" који је њихов заштитни знак служи им за превоз материјала, али кад прекораче радно време, врло често и као камп кућица.

"Успели смо да уштедимо и прошле године га купили. Тако нам је обављање послова много олакшано, јер материјал натоваримо за 15 минута и брзо стигнемо на локацију. Док нисмо купили "тамић" доста смо се намучили око тог транспорта. За овох годину дана још увек нас није издао ниједном, нити се покварио. Где год смо се упутили, од Београда до Црне Горе ишао је без грешке", рекао је овај вредни мајстор.

Ова два младића где год су кренули на пут и какав год посао радили имали су подршку родитеља и породице. Све што до сада имају стекли су својим поштеним радом и поносни су на то. Надају се новим изазовима, а кад су људи млади, вољни да раде и себи обезбеде све што пожеле, кажу да ниједна камена плоча није толико тешка.

РИНА / ГЗС