Са чарима овог заната први пут се сусрео у Словенији када је са својим тимом отпутовао на одбојкашку утакмицу. Баш тај пут променио је Дејану живот јер је први сусрет са Карвингом био и судбоносни, љубав се родила на први поглед. Тако је од 2008. године Топола добила Карвинг мајстора.
„У Словенији сам први пут видео да је воће и поврће украшено до савршенства. То ми је привукло пажњу па сам пожелео да и ја покушам да урадим исто. Први нож са којим сам започео да резбарим направио сам сам, брусилица је довела мој тадашњи нож до облика који ми је био потребан за овај посао. Разни часописи, касније и интернет увели су ме у чари овог посла. Карвинг је Тајландска уметност резбарења воћа и поврћа. Прво сам радио на лубеници и то је остало за мене најомиљеније воће, али радим и дињу, бундеву, тикву, шаргарепу, јабуку, краставац, широка је палета воћа и поврћа све зависи од жеље клијента“, објашњава за ТопПрес Дејан Илић.
Фото: Приватна архива
Професионални нож „Лама“, добио је у Италији од наставника на курсу. Иначе то је Тајландски нож са којим Дејан жеље клијената претвара у стварност.
„Овај посао је пре свега декоративан тако да сам ангажован углавном за декорације за све врсте лепих догађаја. Народ воли да оно што се једе буде лепо и за око, могућности у овом послу су велике, идеја је увек пуно. Недавно сам резбарио бундеву и у њу смо сервирали храну. Углавном резбарим цвет, ружу али то може бити и име, риба, птица, лице, 3 Д фигура се прави од тикве и дулека. Не може свако воће или поврће да се резбари исто, зависно од тврдоће, величине, времена колико ће бити сервирано на столу, о свему се мора водити рачуна да би мој клијент био задовољан“, каже Карвинг мајстор.
Цене овако украшеног воћа и поврћа крећу се од 50 до 1000 еура, зависно од жеље клијента и величине аранжмана. Дејан воће и поврће набавља од проверених продаваца.
„Купујем на пијацу и у продавницама али само проверено и здраво. Плод мора бити здрав да би се на њему могло радити. За једну лубеницу треба око два сата да би се урадио цвет, за 3 Д фигуре и више сати“, рекао је Дејан.
Према његовим речима врло често од својих клијената чује реченицу :“Толико је лепо да ми је жао да поједем“, то је потврда вредног рада и успеха који је Илић забележио по свету.
„Моје тржиште је свуда где за то постоји могућност. Такмичарски дух из спорта се задржао и даље у мени тако да доста пажње посвећујем такмичењима где изнова сазнајем нове технике и могућности овог посла, где се увек уложи максимум да се кући донесе медаља. Прво такмичење било је у Аустрији у Инзбруку 2013. године. Искуство које сам овде стекао помогло ми је да на следећем такмичењу које је одржано у Инстамбулу 2014. године освојим прве медаље две златне и једну сребрну. Са такмичаром из Малезије сам у тимском такмичењу освојио златну медаљу. Исте године такмичио сам се и у Инсбруку, Софији, Светски куп у Луксембургу, на тим такмичењима сам освојио две златне, три сребрне и једну бронзану медаљу“, истиче Илић.
Последње такмичење на ком је Дејан учествовао било је у Београду на „Балкан чиз фестивалу“, где су презентовани сиреви. Према Дејановим речима уметност украшавања сира је још увек реткост због скупоће сира.
Дејан се сам финансира, мишљења је да Карвинг још увек није довољно заступљен у угоститељству. Ипак, задовољство његових клијената му је најважније а током година рада било је и шаљивих ситуација
„У овом послу увек може да се наиђе на неке комичне и непланиране ситуације. На почетку рада са воћем, имао сам пар ситуација где су гости били у чуду и неверици да ли се све то једе и од чега је направљено и наравно како је направљено. Једном у шали питају, како ти то радиш? А ја мало да се нашалим кажем:
„Имам ласер за гравирање воћа и поврћа , купљен у Америци . На компјутеру испрограмирам и направим програм, а онда ставим лубеницу у машину и , ласер заврши све сам“, људи у неверици поверују.
После извадим мој нож и покажем какав је ласер у питању, и објасним да је то једини алат за резбарење“, шаљиво прича Илић.
Додаје да је било захтева клијената да се за кратак временски период направи аранжман, тада прави мајстор свог посла мора да се докаже и покаже.
„Када је мало времена а клијент очекује савршенство онда нож у руке и за два три сата на столу читава шампањац фонтана од лубенице где се прелива укусан шампањац са укусом лубенице. Ја сам са својим тимом на такмичењу у Инзбруку , за 2,5 сата успели смо да направимо 3 Д фигуру у облику змаја , што је веома тешко јер поред тога смо имали да урадимо још другог поврћа и воћа. А за само једну лубеницу нам је потребно око сат ипо времена. Значи, могу рећи да смо радили брзином светлости. Змај од бундеве је био направљен од три лубенице, три диње, око пет килограма осталог поврћа. Чини се не много материјала али доста посла за кратко време“, наглашава Дејан.
Карвинг мајстор из Тополе истиче да најбољи карвинг мајстори долазе из постојбине Тајланда и Кине. Деца почињу да се баве овим занатом још од средње школе а у 18, 19 години су прави мајстори.
ГЗС/ ТопПрес
