Ко данас води МБН у Лучанима: Предраг Илић, читав живот у Наменској

Лучани – Инжењер Предраг Илић (1962) завршио је студије на Технолошко-металуршком факултету у Београду.

У фабрици „Милан Благојевић Наменска” ради непрестано од јануара 1988. године. Животне околности су хтеле да стане  на чело највећег колектива у Драгачеву, који већ деценијама обележава друштвени и привредни живот овог дела Србије.

И прихватио се тешког задатка, да предузеће одржи на стази успона где га је оставио његов претходник Радош Миловановић (1944 – 2022), исписујући повест овог привредног друштва, имајући у виду да су оба технолози, оба рођењем Лучанци и дугогодишњи блиски сарадници.

Ко је, по својем пословном животопису, Предраг Илић?

„Најпре сам био у производњи нитроцелулозе десет година као водећи инжењер производње и развоја, па 1997. прешао за управника погона“ Растварачи“. Ту сам остао годину а касније, по потреби посла, поново постао инжењер почетник на ракетним горивима. Након октобарских превирања у фирми 2000. године постављен сам у службу Заштите на раду, односно на место помоћника директора за безбедност, и на тој позицији сам био четири године. Од тога једну, 2003 – 2004. водио истовремено погон ракетних горива и службе заштите на раду, јер није било довољно кадрова.

После тога сам се усталио у погону ракетних горива који је био у целини `Б` погона. То је нова технологија која је преузета из Босне и Херцеговине , односно из „Витеза“. По капацитету у почетку веома скромна на 200 тона годишње, да би касније (2016. г.) то подигли на 600 тона. Тај погон сам водио 10 година до 2013. након чега сам постао управник `Б` погона који обухвата целу барутану, а наредне године постајем  и извршни директор производње све до 2019 г.     

После пожара 2017. због потребе посла и појачања стручног кадра.2019 г. поново се враћам на погон „Ракетна горива“, одвајам га од `Б` погона, он добија статус Радне јединице и водим га све до до смрти генералног директора Радоша Миловановића 2022. када постајем в.д. генерални директор. Са поносом могу да кажем да сам прошао целу фабрику ,да сам упознат са призводним технологијама ,учествовао у освајању нових и преживео све оно што су моје колеге и фабрика преживели све ове године”.

A како данас стоје прилике у фабрици која је опет, ко зна који пут, доспела на једну велику пословну раскрсницу, питали смо инжењера Илића и чули реч по реч...

Миловановић нас је оставио са добрим билансом и уговореним пословима за ову  годину и целу 2023 г. 

-  У каквом стању сте затекли фабрику после одласка Радоша Миловановића?

- Вредну поштовања, достојну угледа и са великим именом у пословном свету. Радош Миловановић оставио је здраву фабрику са добрим пословањем и упосленошћу. Нема вишка радника, а можемо по обиму посла још радника да упослимо. На рачунима стоји добра залиха финансијских средстава коју је предходни директор уштедео. Доста тога су аванси због којих морамо  да испоштујемо купце. Морам да кажем да нам је оставио и велики број уговорених послова. Наша производња за текућу годину је уговорена у потпуности. Чак неки делови произодње су распродати и у 2023. Авансе које смо узели морамо искористити правилно, јер они могу да буду мач са две оштрице, што значи да нешто што је могло да се купи за милион евра прошле године у овој години не може. Тако да морамо опрезно уговарати нове послове због опште ситуације у свету, посебно због раста цена сировина.

- Тренутно извозите на многе стране?

- Извозимо у све земље света, тренутно сав извоз нам је орјентисан пре свега на европско тржиште и америчко. Ситна муниција је веома актуелна у свету и тражња за сферичним барутима је огромна. Ту имамо слатке муке како испоштовати све купце. Потребно је имати у виду да у уговорима имамо клаузулу за променом цена због опште ситуација на светском тржишту, што је јако важно из разлога које сам већ навео.

Захвални смо држави на разумевању

Рекосте да сте сели на врућу столицу. Шта сте мислили тиме?

-Пре свега хоћу још једном да се захвалим у моје име и у име мојих колега, извршног дирекрора за производњу и колегинице која је извршни директор за правно-економске послове, пре свега државном врху као и Министарству одбране што су спознали да ми можемо да водимо овај колектив на прави начин, и да се носимо са изазовима, и да није имало потребе да нам доводе  неког са стране, ко не би имао слуха за све што чини  ово предузеће и колико је значајно за наш град и локалну самоуправу.

-Не верујем да би неко са стране могао боље да препозна наше проблеме и потребе од нас. Ово је уједно и обећање да ће ова фабрика наставити да ради као и до сада. Пре свега да буде стожер одбрамбене индустрије Србије као прва у ланцу, онда да испоштујемо своје колеге, пре свега „Слободу” у Чачку, „Први Партизан” у Ужицу и ваљевски „Крушик”. То су наши финалисти који живе од извоза. А онда да све друго преко тог капацитета усмеримо ка извозу. Као што знате  наши капацитети су предимензионирани зато што су пројектовани за потребе бивше југословенске државе. То нам даје могућност да поред производње за потребе наше Војске, имамо капацитете који омогућавају да велика количина наших производа буде пласирана на ино тржиште. Од нас се очекује да  оно  што радимо за Војску Србије буде најквалитетније, да артикли буду под ознаком М21 и М22  што значи нешто ново , нешто што не постоји на тржишту. 

Нема страха за егзистенцију радника

- Шта радници  могу да очекују од директора који сада воде фабрику? Кажу, неки, да су плате у „МБ - Наменској” неправдано високе, чак су помињали и смањење.

- На нашем колегијуму где смо се  представили као ново руководство, иако смо  по радном стажу стари радници, рекли смо да нема бојазни, да треба да имају сигурност, стабилност у пословању а да се једино морају плашити производње у којој ми радимо, јер нам то чува живот. Бојазни за егзистенцију, нема.

Плате су више него оправдане, с обзиром на посао који се ради јер ово је  најопаснија и најштетнија производња. Наглашавам да су све исплате покривене  из позитивног пословања. Није било да се плате деле а да пара нема, нити ће тако бити. Увек је било оно што је радник зарадио мора да му се, да. Тако је било и тако ће остати. Просечна плата у овом тренутку износи 86.000 динара. На опасним радним местима, на ракетном делу, радници зарађују и преко 100 .000 динара

- Претходног директора нападали су због заштите на раду, било је неколико несрећних случајева који су потресли предузеће?

- Дубоко жалимо за сваким колегом и изгубљеним животом. Ово је најопаснија производња која постоји, пошто се ради о базној технологији. Нитроцелулоза и нитроглицерин су две енергетски веома опасне материје. Фабрика је континуирано и дужи низ година улагала и све више улаже у безбедност. Сваки нови динар одвајамо за безбедност. Највећи резултат смо постигли увођењем видео надзора. Напомињем ,то није део  обавезне заштитне опреме.  Он је помогао највише у поштовању технолошког процеса производње и радне дисциплине и изузетно позитивно утицао на поштовање мера безбедности. Трудићемо се да све радне јединице покријемо видео надзором, за сада смо то урадили  за најопасније радне целине али ускоро ћемо имати комплетно предузеће под камерама. Мој главни задатак је да све што руководиоци по радним јединицама буду тражили везано за безбедност, буде и биће испоштовано јер новца за то увек има – казао нам је Предраг Илић.

Иначе фабрика „МБ-Наменска” тренутно запошњава 1.321 радника од тога је 2 магистара и 112 са високом стручном сменом.

Доста заинтересованих за Радошево место

Синдикат „МБ-Наменска“ подржао је одлуку Надзорног одбора фабрике да се на место вд. Директора именује Предраг Илић. Међутим, по свему судећи за то место владало је велико интересовање. Незванично сазнајемо да је било и оних који су ван система предузећа, а који су били заинтересовани да се нађу на челу највећег драгачевског колектива. Ипак и Надзорни одбор и Синдикат предузећа сложили су се у једном а то је да Илићу који је дете фабрике и неко у кога је предходни директор имао за нијансу више поверења због познавања комплетне веома сложене производње, укаже поверење.

ГЗС