Нови Туристички водич Златара и Нове Вароши

Нова Варош - Баштина нововарошког краја – природна и културна – на длану.

Садржајан и до сада најобимнији преглед понуде, реткости и знаменитости припремиле Милена Михаљчић и Лидија Тарановић из Београда.

Туристчка организација „Златар“ штампала је Туристички водич Златара и Нове Вароши “Путокази златовања“. Издање на 36 страна доноси до сада најобимнији преглед природне и културне баштине краја.

Баштину на длану представиле су две Београђанке - Милена Михаљчић, аутор текста и концепта, док је о дизајну и прелому бринула Лидија Тарановић. Фотографије су из објектива Александра Бубоње из Нове Вароши и Станка Костића и Рада Прелића из Београда, као и из неколико архива установа и угоститељских кућа и појединаца. Прво издање Водича у тиражу од 2.000 примерака штампала је Штампарија „Никитовић“ из Ужица.

Подсећајући на климатске услове и близину три језера, Милена Михаљчић посебно указује на благодети планине између четири реке – Лима, Увца, Милешевке и Бистрице:

Предели Златара су мозаици ливада и планинских висова обраслих листопадним и четинарским шумама. Природа у овој ваздушној бањи и околини позива на све врсте кретња и активног одмора, па је то шанса да посетиоци искушају спретност и одважност.

Туристичка понуда илустрована је и бројним сликама угоститељских објеката, али и реткостима у кањону Увца, од меандри до орлова и природних осматрачница изнад три језера, на којима су изграђени видиковци.

Белоглави супови - атракција у клисури Увца; Фото: Водич ТО

На страницама Водича су и знаменитости културног наслеђа и трагова историје. Истичући да манастири и цркве, изграђени на прекрасним местима, са драгоцености које чувају – сведоче о снази и постојаности предака, ауторка Водича скреће пажњу, у првом реду, на цркве брвнаре и друге споменике народног градитељства и експонате Завичајног одељења ужичког Музеја.

Сведочанства - део поставке о војводи Бојовићу

Овога пута су исправљене неке неправде и произвољности из ранијих проспеката. Наиме, често се о наслеђу казивало или писало олако и каћиперски, неуки су износили податке „из рукава“, наносећи велику штету и бруку крају.

Народно градитељство - црква брвнара у Кућанима

Тако су „ресавци“, уз занемаривање чињеница, помињали број сунчаних дана или увеличавали 12 пута број погинулих у Калипољској бици 1876. године... На ТВ, радију и у штампи су освитали текстови у којима су Штитково и Ојковица на падинама Златара, други су обмањивали да је Штитково под заштитом државе, иако локална управа и мештани ништа нису учинили да то буде. Често се задирало и у територију суседне општине, иако Новој Вароши припада само ужи појас Увачког језера од ушћа Кладничке реке до Вељушнице (па и Златар не припада само Вароши). Нико и не помиње пећину Дуруљу у Буковику, откривену 1966. године.

Ћурпија у Пуљцима на Златарском језеру, Фото: Д. Јоксимовић

Карта Општине

Уз понуду сеоског туризма и специјалитета краја, објављена је и карта Општине, са селима, саобраћајницама и локацијама знаменитости, а намерницима је предочено и шта могу посетити у околини.

Поправни из земљописа и историје

Боље икад, него никад!. Сад је прилика за поправи из земљописа и историје и да, пошто је објављен Водич, поједини запослени у Туристичкој организацији „Златар“ и Резервату „Увац“, али и део медијских радника и челника у власти, па и власници објеката за издавање, возачи чамаца и други – науче елементарне податке о баштини (природној и културној) и да то знају као „оче наш“.

 

ЗлатарИнфо, Д. Гагричић / ГЗС