па вредним сточарима, а некада по хајдуцима, лучарима, катранџијама и кириџијама, заборављена планина чека да овамо стигну пелцери и каравани из комшилука, са Златибора.

"Радовима на путу кроз Муртеницу стварамо услове за опстанак становништва у овом крају и развој туризма, али и лакшу експлоатацију грађе на подручју шумских управа Нова Варош и Чајетина", каже Раде Васиљевић, председник Општине Нова Варош.

Почетком децембра су ужички "Путеви" асфалтирали деоницу пута Борова глава - Бријач, од кућа Шишаковића до Преседла, дугу један километар. Савремени коловоз у нововарошком селу Драглици, ширине три метра, коштао је 3,6 милиона динара. Уз раније радове од магистрале Београд - јужни Јадран, пут са Борове главе, којим се отварају недра планине, има 3,5 километара асфалта.

"Прошло је пола века од пробијања 14 километара пута Стража - Прагови - Борова глава", прелистава летопис планине Неђо Грујичић, дрвосеча и лучар из Драглице. - Најпре је ручно прокопана и калдрмисана деоница из Беле реке, а 1968. године булдожер је просекао нову трасу од Борове главе и Босанци су, уз помоћ парног ваљка и дробилице, коју је покретао мотор "аран", потковали пут. Отворена су два мајдана камена и овде су у више наврата радили шумари, путари и инжењерци Војске.

Мештани, који су судбину везали за села планине, кажу да је срећна околност што је Муртеница - опасана добрим путевима. Уз магистралу, жилу куцавицу краја, имају регионални, некадашњи "бански пут" Краљевине Југославије Љубиш - Бела река - Јасеново - Кокин Брод, те саобраћајнице Водице - Љубиш, па крак за Мочиоце и Ивањицу, а и значајне деонице и прикључке у Негбини, Кућанима, Бурађи и Драглици, на јужним падинама. Последњи је час, тврде, да планину пресече пут какав одавно заслужује.

Фото: Новости

"Идуће године настављамо радове кроз Муртеницу. До Бријача има шест, а за асфалт је спремно 1,7 километара. Почећемо радове и с друге стране, од Страже у Белој Реци, на међи са општином Чајетина. У ствари, очекујемо да се плодна сарадња са комшијама настави и заједничким аслафтирањем једног километра пута, али и у плановима за инвестиције у области туризма. Неоправдано је Муртеница запостављена", наглашава Васиљевић.

Ову најаву су у Белој Реци дочекали "ко озебли сунце". Годинама, кажу, пишу молбе и петиције, последња је била са 50 потписа, међу којима и десетак викендаша из Краљева, Београда Сомбора, Крагујевца, Чајетине...

"На пут од Страже према Муртеници, где готово цела Горња Бела Река, а и део Љубиша, има ливаде и шуме, лопата тампона није бачена од 1988. године, до када је овде био и путар. Подлога је од камена, али је испрала киша и оштетили су је камиони натоварени грађом. Сељаци, дрвосече и превозници губе наду да ће неко погледати благо и лепоту планине и помоћи", јада се Десимир Спасојевић.

Пут води према Бријачу, у срцу Муртенице, фото: Новости

Муртенице, моја окућнице

У засеоцима планине често се чује изрека, а и пева "Муртенице, моја окућнице". Једно предање каже да се неки хајдук, што се тамо скривао, том песмом у осами разговарао.Сељаци подсећају да им куће у гору зарастају, а на питање докле им је окућница, одговарају:

Докле се чује секира!

Држава

"Колико је јапије смрче, бора и јеле, као и техничког и огревног дрвета букве извучено из Муртенице, а планини и селима се враћају - само мрвице", питање је које годинама поставља Милован Милојевић, из Беле Реке.

Кроз планину је неопходан тврд и сигуран пут, али не да се гради из плитке општинске касе, већ да кесу дреше држава и шумска газдинства, која овде деценијама скидају кајмак!

Новости/Драгољуб Гагричић