Слађаном отхранио га млеком из флашице, на цуцлу. Јеленко, како је добио име, миљеник је засеока Јелића колибе.

- Било је мало к’о рукавица, срна се окотила са закашњењем од 30 - 45 дана од времена у коме младунце доносе на свет – казује Бошко. - Сада  је Јеленку дневни оброк око литар и по млека, бира и травке око колибе и по врту, где му је лист цвекле посластица, повремено брсти и лист липе, а навадио се и на кашичицу меда. Првим несташлуцима показује да личи на далеку сабраћу – јарчеве...

Занимљиво је да Јеленко у стопу прати свог спасиоца и храниоца, од штале до ограде, врта и колибе, а неповерљив је према комшијама и деци која долазе „на виденије“. Јелића колибе су, иначе,  најмлађи засеок у читавом крају, јер у четири куће има 16 малишана, а недалеко још петоро деце.

Ловац који је спасао младунче страхује да пси луталице не прескоче ограду и растргну Јеленка, јер крстаре овуда и у околним засеоцима, а често и срне гоне. Кућица у којој проводи ноћи већ је мала, па Бошко мора да прави ново склониште за Јеленка.

- Уступио бих га неком ко има услове да га храни и чува или Ловачком удружењу – каже Бошко и подсећа: - Јеленко ће у гору, по зову дивљине, када идуће године почне парење...