Скупштина завршила рад, за крај две опомене Александру Јовановићу 


U Srbiji danas promenljivo vreme, temperatura do 21 stepen              Đaci u centralnoj Srbiji još danas u školama, a od sutra počinje prolećni raspust              Sutra otvaranje zatvorenog bazena u Gornjem Milanovcu              Za praznike rezervisano više od 80 odsto turističkih kapaciteta u Srbiji              Raspisani lokalni izbori 2. jun u 66 jedinica lokalne samouprave             

 
Скупштина завршила рад, за крај две опомене Александру Јовановићу
Trenutno na sajtu: 461       |       Podeli:
26.02.2023 | 0 коментар(а)



Посланици Скупштине Србије завршили су синоћ рад, а расправу о амандманима на више предлога закона

наставиће у понедељак, 27. фебруара.

На крају данашње расправе председник Скупштине Србије Владимир Орлић изрекао је две опомене Александру Јовановићу Ћути који је устао са места и министру грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горану Весићу поручио Срам те било.

Јовановић је то више пута поновио јер је Весић претходно рекао да су његова врата отворена за 249 од 250 посланика.

Јовановић је данас у расправи рекао да је тражио од Весића да га прими на разговор.

Док је Јовановић узвикивао Срам те било, Весић му је одговорио Смири се, што си претио женама?’’.

Пред посланицима су, иначе, извештаји независних државних органа за 2021. годину, као што су Фискални савет Србије, Државна ревизорска институција, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереник за заштиту равноправности, Агенција за спречавање корупције и други.

На дневном реду је и избор директора Агенције за спречавање корупције, а кандидати су Драган Сикимић, Дејан Дамњановић и Коста Сандић.

Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику није на данашњој седници прихватио 16 амандмана на Предлог закона о изменама Закона о централној евиденцији стварних власника.

Такође, на седници Одбора за одбрану и унутрашње послове није прихваћено пет амандмана на Предлог одлуке о измени и допунама Одлуке о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Србије.

На дневном реду је укупно 26 тачака.

Весић опозицији: Не ширите неистине, Вучић неће потписати никакав споразум са Приштином

Горан Весић изјавио је данас у парламенту да поједини посланици шире неистине да ће председник Србије Александар Вучић у понедељак у Бриселу потписати некакав споразум са Приштином, истичући да је и сам Вучић много пута поновио да ни под којим условима неће признати тзв. Косово и да је КиМ саставни део Србије.

Неки посланици шире неистине о разговорима које води председник Вучић у вези са КиМ, и већ два дана се у овој сали спомиње, у врло малициозном контексту, да ће у понедељак бити потписан неки споразум између две државе... То је потпуна неистина, рекао је Весић.

Он је подсетио да је председник Вучић више пута, укључујући и два пута за шест месеци у парламенту, где је разговарао са посланицима и очекивао неки бољи предлог, истакао да је Косово и Метохија саставни део Србије и да неће потписати признање тзв. Косова ни под каквим условима.

Не ширите лажи, не обмањујте народ, то је неодговорно. Тако се скупљају јефтини политички поени и само се призива несрећа, рекао је Весић.

Додао је да питање КиМ није страначко, нити само Вучићево, као што није било ни само Николићево, Тадићево, Коштуничино, Милошевићево...јер постоји дуже од век и по, а свака власт се борила да га реши.

Ако већ нисте дали неки бољи предлог, осим оних нереалних да прекинемо разговоре, немојте да ширите неистине. То се неће догодити. За 10 година, слушамо како Вучић само што није признао Косово...И шта се десило - ништа, констатовао је Весић.

Указао је да данас више земаља не признаје ту независност него 2012. и када би се данас гласало у Генералној скупштини УН, већина је на страни земаља које не признају тзв. Косово, а да се гласало 2012. већина земаља чланица признавала је ту самопроглашену независност.

Ваљда је ово данас боље него што је тада било. Немојмо отежавати положај председнику који има мандат грађана да заступа интересе Србије. Било би поштено да станете уз председника по питању КиМ. Не морамо да се сагласимо око пруге, мада би и то било логично, јер је брза пруга Београд - Ниш национални пројекат, и сви би требало да га подрже, рекао је Весић.

Замолио је посланике да не говоре о томе да ће нешто наводно бити потписано у Бриселу.

То су речи из Приштине. Немојте отежавати Вучићу борбу за Србију, и немојте олакшавати Куртију. Не кажем да то желите, али то радите. Не призивајте несрећу. Сви заједно треба да се боримо за КиМ. Да је лако и једноставно, проблем би одавно био решен. Не отежавајте преговоре председнику Вучићу. Или да будем јаснији, не олакшавајте посао Аљбину Куртију, јер управо то радите, рекао је Весић.

Кркобабић: Само социјално одговорна држава је држава по мери грађана

Председник посланичке групе ПУПС Стефан Кркобабић изјавио је да је за његову партију само социјално одговорна држава држава по мери највећег броја становника.

Кркобабић је, говорећи у парламенту, рекао да зато у први план ставља плате и пензије, јер оне су од посебног значаја за највећи број грађана, саопштио је ПУПС.

"Када је реч о повећању, боље рећи усклађивању пензија, морам да истакнем да је управо наша иницијатива била да се арбитрарност замени са објективном швајцарском формулом", рекао је Кркобабић.

Он је додао да је заживео став ПУПС-а 3П Пензије-Прате-Плате, што значи да колико расту плате у јавном сектору толико расту и пензије и додао да је пуну подршку том концепту дао председник Србије Александар Вучић.

Кркобабић је напоменуо да су неопходна даља унапређења у систему усклађивања, уклањање све већих разлика између највише и најниже пензије, постизање оптималног односа просечне пензије и просечне зараде не испод 50 одсто.

Осврћући се на то што Фискални савет новчану помоћ грађанима оцењује као економски неефикасну и неселективно давање свима, Кркобабић је рекао да ПУПС сматра да су та средства додељена благовремено и више него оправдано.

"Новац утрошен за куповину лекова и један једини спашен живот су битнији и вреднији од у Извештају: предвиђеног повраћаја у Буџет кроз повећање наплате пореза. Ми увек гласамо за живот!" истакао је Кркобабић.

Навео је да, према неким подацима, у Србији има 130.000 грађана старијих од 65 година који нису обухваћени системом пензијско-инвалидског осигурања, немају имовину ни било који други вид прихода и да је међу њима 85 одсто жена са села.

Кркобабић је рекао да се, полазећи од тога, ПУПС залаже за увођење социјално гарантоване пензије, као посебног вида социјалног давања у износу не мањем од 100 евра.

Весић: Ко је краљу Милану одредио да гради пругу Београд-Ниш?

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић одбацио је данас критике опозиције, која је тврдила да се за пругу Београд-Ниш узима кредит у износу од 2,8 милијарде евра, прецизирајући да је реч о укупној вредности пруге, а да је кредит у износу од 1,6 милијарди евра.

Кредит је тачно 1,6 милијарди евра, од чега је 1,1 милијарда евра од Европске инвестиционе банке и око 500 милиона евра од Европске банке за обнову и развој. ЕУ ће нам дати грант од 598 милиона евра, а остатак око 527 милиона евра биће финансиран из буџета Србије, рекао је Весић у Скупштини Србије.

Он је позвао опозицију да користи тачне податке о задужењу.

Према његовим речима, за изградњу пруге између Београда и Ниша која ће омогућити да грађани за 100 минута стижу од једног до другог места расписује се тендер по процедурама Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.

На питање опозиције ко одређује које су пруге важне, Весић је упитао ко је краљу Милану одредио да гради пругу између Београда и Ниша?

Ја мислим да је та пруга важна, некоме очигледно није. Грађанима који живе у Нишу је важна. Имамо и других значајних пруга, али та пруга је кичма Србије која спаја север и југ, напоменуо је Весић.

Он је навео и да су други железнички пројекти рађени у складу са тендерском процедуром.

Када причамо о другим железничким пројектима као што је Сталаћ-Ђунис, такође је рађен по тендерској процедури. Када причамо о деоници Ниш-Димитровград, такође је рађен по тендерској процедури и ту је ЕУ дала грант од 110 милиона евра, 134 милиона евра је кредит Европске банке за обнову и развој, а остатак 20 милиона евра требало је да се обезбеди из буџета Србије, рекао је Весић.

Он је истакао да је, када је реч о том пројекту, било недопустиво кашњење од 2018. године везано за припрему тендерске документације.

Зато ће неко у Железници ко је крив да одговара, јер ја заиста мислим да је новац требало раније да се потроши. Зато сам убрзао процедуре у вези са реконструкцијом пруге Ниш- Димитровград јер је у међувремену завршен тендер. Ове године почиње реконструкција пруге, рекао је Весић.

Весић је нагласио да у периоду од 1976. до 2012. године није изграђен ниједан центиметар нове пруге, додајући да је између 2012. и 2022. године изграђено 134, 7 километара нових пруга.

Између 2001. и 2012. је обновљена само једна пруга од 31 км, а од 2012 до 2022. године обновљено 754, 9 км пруга. У овом тренутку се реконструише или гради 156 км пруга, а у плану је да се у наредних 10 година реконструише 1729 км пруга. То су чињенице, подвукао је Весић.

Изменама Закона о планирају укидамо Закон о линијској инфраструктури

Весић је најавио да ће изменама Закона о планирању и изградњи бити укинут Закон о линијској инфраструктури, на који је Европска унија имала највише примедби.

Весић је, одговарајући посланику Владимиру Обрадовићу из посланичке групе "Уједињени", који је затражио већу транспарентност у реализацији пројеката, рекао да Министарство на чијем је челу и ФОН раде на програму праћења свих инфраструктурних пројеката, како би се у сваком тренутку знао степен финансијског извршења, извршени радови, кашњења...

"Биће постављене камере на градилиштима, имаћемо све информације и мислим да је то корисно и да сви треба да знају шта се дешава на пројектима. Радујем се томе и нема проблема да сви који желе, прате сваки пројекат. Треба више укључити све универзитете", рекао је Весић и подсетио да је Министарство потписало уговор са Београдским универзитетом о студентској пракси, која ће почети већ у марту.

Министар је навео да ће Закон о линијској инфраструктури бити укинут изменама Закона о планирању и изградњи.

"То је била примедба ЕУ, а с обзиром на измене Закона о јавним набавкама, нема више разлога да Закон о линијској инфраструктури постоји, због чега ће бити укинут, рекао је Весић.

Додао је и да је у Београду 19 културно-историјских целина, од којих је девет проглашено од 1960. до 1990. Затим од 1990. до 2017. године ниједна културно-историјска целина није проглашена.

"Од 2017. до 2022. године, проглашено је 10 културно-историјских целина, и још пет је на чекању", казао је Весић.

По питању уџбеника, о чему су се такође чуле критике у парламенту, Весић је рекао да је Александар Вучић први председник који је тражио да уџбенике из национално осетљивих предмета штампа домаћи издавач, Завод за уџбенике.

"То нико никада није урадио. Знамо за монопол издавачких кућа и то није од јуче, али ми сада први пут покушавамо то да решимо, а да ли ћемо успети, видећемо, рекао је Весић.

Железнички коридори припадају грађанима, а не влади или странкама

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поручио је данас у парламенту да је пројекат изградње брзе пруге Београд Ниш, као наставак железничког коридора Београд Суботица, од значаја за целу земљу и он не припада влади, нити једној странци, већ је пројекат за добро грађана.

На излагање Ђорђа Микетића из посланичке групе "Морамо Заједно", који је изнео примедбе што БГ воз не иде до Панчева, или до Пазове, тврдећи да се то може решити "једним потписом", Весић је рекао да не можете њему да говори о БГ возу, јер је то надлежност локалне самоуправе.

"Док сам ја био на функцији у Београду, БГ воз је продужен до Младеновца и Лазаревца. Од Вуковог споменика до железничке станице Младеновац стиже се за око 63 минута, а то је брже него аутомобилом или аутобусом. Припремамо пројекат изградње градске железнице, паралелно са метроом, која ће ићи не само до националног стадиона, већ и до центра Сурчина и аеродрома. Касније ће ићи до центра Обреновца. То је суштина железнице, рекао је Весић.

Микетић је, такође, замерио што Панвоз иде само до Панчевачког моста, али је рекао да и сам подржава идеју изградње железнице, у складу са потребама грађана, на шта је Весић рекао је да Панвоз вози до Панчевачког моста јер ту постоје услови за преседање путника.

"Панчево није део Београда, како је било до 1941. године, тако да Београд не може без договора са Панчевом да прошири БГ воз. Кроз пројекат реконструкције БГ воза планирамо да укључимо не само Панчево, него и Пазову и друге општине из којих и ка којима људи из Београда гравитирају. Од лета ће бити и више полазака Панвоза, јер стижу нове композиције", рекао је Весић.

Он је напоменуо да је воз до Панчева обновљен управо на његову инициајтиву као министра, а да БГ воз не може до Панчева без договора две локалне самоуправе.

"Ви сте покренули петицију грађана, који су били у праву и то сам рекао. Било би фер да кажете да сам ја реаговао 10-ак дана пошто сам ступио на функцију министра, и нашао делимично решење за то. Ни ја ни СНС немамо ништа са аутобуским превозником у Панчеву, који је имао монопол, јер да имамо, не би било воза данас. Послали смо и инспекцију том аутопревознику, јер није нормално да постоји монопол", рекао је Весић.

Додао је да је, док је био у Граду Београду, спроводио идеју потпуног повезивања свих приградских општина БГ возом.

"Железнице се развијају. Драго ми је што се залажете за екологију и сигуран сам да се залажете за развој железнице. То није питање политике. Али када неко ко је ваш политички противник као што је Вучић, Брнабићка или ја урадимо добре ствари за екологију реците то јавно. Неће вам пасти круна са главе", рекао је Весић.

Министар је напоменуо да се свуда опасне материје превозе железницом, што није ново, и није тачно да се превозе без процедура и контроле.

Додао је да ће превоз опасних материја железницом кроз Београд бити укинут када буде изграђена обилазница око Београда, од Бубањ потока до Панчева, која се тренутно пројектује, а обухватиће и друмско-железнички мост код Винче.

То измештање је, подсећа, предвиђено урбанистичким планом још 1971. године, а до тада су опасне материје ишле тик поред Калемегдана, Дунава и Саве.

"Чуди ме да они који су раније били на власти, као да не знају да постоје стратегије и планови, деценијама уназад да се измести железничка станица. То није била одлука власти 2015. године већ још 1971. године. Ми само те планове спроводимо, јер имамо стабилну економију, више жеље и знања. Нисмо ми ништа измислили у односну на оно што се раније планирало. И врло смо успешни у томе, а ако желите да нам се придружите у томе, врло радо... Ја сам увек спреман да саслушам сваку иницијативу, без обзира са које стране долази. Кад су се пожалили грађани Панчева, ја нисам правио питање да ли сте ту ви", рекао је Весић Микетићу.

Додао је и да није у реду рећи да су коруптивни послови само они које спроводе кинеске компаније, само зато што су кинеске, наводећи да и амерички Бехтел, који ради Моравски коридор, ради на основу уговора Србије и САД.

"Па то није са вас коруптивно, али јесте када раде кинеске ... То је ружно и не треба да се ради", рекао је Весић.

Казао је и да није тачно да "једним потезом пера" он, као министар може да уведе БГ воз до Панчева.

"Нисам ја баш тако свемоћан како ви мислите. БГ воз је надлежност Београда, који може да се прошити уговором Београда и Панчева, али и ако Србијавоз има довољно композиција а нема их. Да ли могу Панчево и Београд да се договоре не знам... Да може једним потезом пера, то би се решило, јер ја не бих ни размишљао...", истакао је Весић.

Он је подсетио да је план ЕУ да у наредних 10 година удвостручи број железничких колосека и захвалио Микетићу што подржава изградњу железница.

Весић је, такође, изнео податак да се брзим возом "Соко" од Београда до Новог Сада за 11 месеци превезло више од 1,5 милиона људи, односно било је више од 2,6 милиона вожњи, као и да је издато скоро 2.000 месечних карата.

Немогуће је, додао је, да се обнове сви километри пруге, којих има око 3.300, али да се после деценија неулагања у пруге, сада инвестира и планира да се у наредним годинама изгради преко 1.700 километара.

Двери: Због "пореских репресија" изгубљено око 6.000 радних места у 2022.

Посланица Српског покрета Двери Тамара Миленковић Керковић тврди да је због, како каже, "пореских репресија" у прошлој години изгубљено око 6.000 радних места.

Велика репресија доводи до трајног затварања угоститељских објеката, рекла је Миленковић Керковић у Скупштини Србије и додала да су инспекцијски надзори последњих дана толики да се мали привредници терају у црну зону.

Она тврди да су постојећи системи контроле и санкција инспекцијских служби неприлагођени малој привреди, као и да је пореска политика према њима неправедна.

Најпогођенији су угоститељи којих је у Србији око 100.000. То су најчешће породичне фирме, а посао ових фирми контролишу 32 инспекције. Да ли грађани знају да док мале привреднике котнролишу 32 инспекције, производњу оружја у Србији контролише осам институција, рекла је Миленковић Керковић.

Миленковић Керковић је оценила да извештаји независних државних органа, који су данас пред посланицима, не показују објективну ситуацију, додајући да је, како каже, једини кредибилни извештај Фискалног савета Србије.

Каже да је држава током пандемије, што показује и извештај, неселективно помагала привреди, те да је потрошено две милијарде евра више него што је било неопходно.

Мариновић о наводној злоупотреби података о личности током протеста

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић одбацио је данас тврдње дела опозиције у вези са протестима 2021. године, рекавши да није тачно да та институција није реаговала.

Када се појавило неколико притужби грађана у вези с протестом у Београду, ми смо послали инспекцију у седиште МУП-а у Београду и утврдили да ниједан прекршајни налог у Београду није издат, а да претходно нису узети на лицу места подаци од лица против ког је издат прекршајни налог, рекао је Мариновић у Скупштини Србије.

Он је додао да не зна да ли су полицајци податке узимали од грађана који су учествовали на протесту приликом доласка или повратка са протеста, али напомиње да није било прекршајног налога без потписа лица.

Одбацио је и тврдње да је наводно у Нишу изјавио да су протести били малобројни.

Такође, рекао је и да се ниједан грађанин из Ниша или било ког другог града у унутрашњости није обратио поверенику за информације од јавног значаја притужбом или представком јер му је писан прекршајни налог,а да су злоупотребљени његови лични подаци.

То што спомињете прекршајне поступке, прекршајни суд ће утврдити истину, на који начин су дошли до податка припадници МУП-а или нису. Уколико је дошло до грешке, наравно да прекршајни суд неће осудити лица против којих је издат прекршајни налог а који су поднели захтев за судско одлучивање по том налогу, рекао је Мариновић.

Он је додао да је то ствар прекршајних судова и да се у то неће мешати.

Повереник за информације од јавног значаја није нашао да је било злоупотреба личних података, иначе би реаговао, као што сваки пут реагује када утврдимо да дође до злоупотреба, поручио је Мариновић.

Неки од организатора протеста 2021. године тврдили су да су појединим учесницима демонстрација стигле прекршајне пријаве а да су идентификовани помоћу телефонских снимака полиције уз коришћење технологије препознавања лица, пренела је Слободна Европа.

ГЗС/ Танјуг




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


skupstina opomene

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 158.306.024 посета
Тренутно на сајту: 462 посетилац(a)