Белег јунацима, спомен-соба војводи Бојовићу

Нова Варош - Сто година после Солуна Нововарошани исправљају неправде према прецима - откривањем споменика у славу и част 1.200 ратника палих за слободу

Србије у ратовима 1912-1918. године и отварањем две сталне изложбе у одељењу ужичког Музеја. Уз спомен-собу војводе Петра Бојовића, експонати ће сведочити о учешћу нововарошког краја у Великом рату.

Светковине у славу јунака слободе заказане су за 1. новембар, Дан ослобођења Нове Вароши и Старог Влаха од турске власти 1912. године.

Нова Варош предњачи у западној Србији у обележавању 100- годишњице одбране Србије у Великом рату. Поставки трајног карактера, као што су две под кровом Музеја, нема у читавом крају, па се њима и белегом преци отржу из вишедеценијског заборава.

Копија застве  IV прекобројног (ужичког) пешадијског  пука красиће одаје Музеја

Иницијатива за подизање белега и одуживање дуга поколења према јунацима који су за слободу даровали животе, покренута је пре десет година. После избегавања власти да узме „врућ кромпир“ у руке, тражена је помоћ „важног друга“ у обезбеђењу локације, а низ тешкоћа, оставки и некомплетан Одбор - пратили су активности.

Почетком идуће недеље, према речима председника општине Рада Васиљевића, започеће уређење терена око постамента споменика на Тргу војводе Петра Бојовића.

Академски вајар Небојша Савовић – Нес, из Горњег Милановца, са сарадницима, приводи крају клесарске радове на каменој вертикали, висине 2,5 метара, попут традиционалних крајпуташа. На врху споменика је крстолики прорез, отворен ка небу, са оцилима и голубом раширених крила, док ће у дну споменика бити рељефни ловоров венац и епитаф: „Одбранили сте отаџбину и оставили потомству у аманет“.

Ускоро ће бити обогаћена збирка у Завичајном музеју, отвореном пре шест година, у којој су четири поставке, од праисторије до Великог рата. Министарство културе и информисања Србије прихватило је пројекте Музеја и Општине и издвојило 3,5 динара за адаптацију дела простора ( десно крило приземља), опремање и обезбеђење експоната.

- За припрему спомен-собе и изложбе ангажован је тим историчара и музејских саветника, од којих су неки и ван наше установе. У току су конзерваторски радови у атељеима, израда копија или реплика експоната у радионицама, затим ликовно обликовање експоната, припремају се витрине – каже Славица Стефановић, директор Народног музеја у Ужицу.

Из чачанског Музеја стићи ће копија муднира војводе Петра Бојовића

За неки дан биће предочено шта ће све сведочити о животном и ратничком путу деценијама заборављеног славног земљака, који је под заставом отаџбине провео 46 година и које ће слике, записи и друга документа из скривница и архива, где су, на жалост, нашим грехом и немарношћу остављени - угледати светлост дана. Неправда се исправља у последњи час, да изложбе подсећају нараштаје на ратне страхоте, патње народа и учешћу Нововарошана у јединицама које су, после голготе - васкрсле и вратиле славу српском оружју и слободу поробљеној отаџбини.

- Белег јунацима отаџбине и две трајне поставке су круна наше упорности у подсећању на недопустив заборав и немар локалних власти, државе и установа, али и низа манифестација у којима смо дали допринос обнављању памћења на претке и неговању сећања на јунаке отаџбинских ратова – истичу у Удружењу потомака ратника 1912-1920. године „Војвода Петар Бојовић“.

Захтеви у Удружења потомака ратника

Програм обележавања општинског празника и века одбране Србије у Великом рату трајаће седам дана – од 29.октобра до 3.новембра.

Уз опомену „Су чим ћемо пред Солунце изаћи?“, Удружење потомака ратника 1912-1920. године је пре две године предложило да у Новој Вароши 1. новембра буде централна манифестација обележавања 100-годишњице завршетка Великог рата у западној Србији.

Нововарошани у логору у Аустрији 1916. године

Овај захтев је поновљен и летос, и недавно, уз предлог да на светковини откривања споменика (1. новембра, у 14 сати) беседи неко од знаменитих личности из културног и јавног живота Србије, наравно уз војне почасти, парастос јунацима и краћи културно-уметнички програм.

ГЗС/Д. Гагричић