Жртве бомбардовања се не заборављају, обележено 19 година од НАТО агресије

Чачак - Полагањем венаца и парастосом погинулима код Споменика жртвама рата од 1991. до 1999. и НАТО бомбардовања у Малом парку у Чачку,

данас је обележено 19 година од НАТО агресије на СР Југославију. Венце су положили представници градске управе, Моравичког округа, војске, полиције и Удружење Ратних војних инвалида.

Помоћник градоначелника за област друштвених делатности Владан Милић рекао је да се данас навршава 19 година од НАТО бомбардовања једне земље која се налази у срцу Европе, која има хиљадегодишњу историју и која је учествовала у изградњи европске цивилизације.

Помоћник градоначелника за област друштвених делатности Владан Милић, фото: ГЗС

„Мислим да за бомбардовање никаквог оправдања није било. На Чачак је бачено 273 пројектила, погинуло је шест суграђана а на десетине је рањено, оштећено је преко 300 објеката од тога већина привредних и индустријских, али је уништено и око 3.000 домаћинстава. Материјалне штете и могу да се надокнаде али губици људских живота не могу. Зато је наша дужност да не заборавимо жртве НАТО бомбардовања као и њихове породице.

Начелник Моравичког округа Слободан Јоловић подсетио је присутне на губитке и последице које је Округ претрпео за време бомбардовања, пре свега чачанска фабрика „Слобода” и „Милан Благојевић-Наменска” у Лучанима.

Начелник Моравичког округа Слободан Јоловић, фото: ГЗС

„Скоро 20 година после НАТО бомбардовања Моравички округ се полако опоравља од последица агресије. Предузећа као што су Слобода, Цер, Намеснка у Лучанима и многе друге су поново стале на своје ноге, можда не баш у капацитету у ком су пословале али у просеку зарада предњаче у Србији”, рекао је Јоловић.

Према његовим речима овај злочин, у ком је много људи изгубило животе и у ком су срушена или оштећена многа предузећа, не сме никада бити заборављен и да се убудуће грађани окупљају у још већем броју како би одали почаст палим жртвама.

Никола Давидовић ратни војни инвалид који је рањен 02. маја 1999. приликом обављања посебних безбедносних задатака на простору Косова и Метохије односно приликом бомбардовања зграде СУП-а у северном делу Косовске Митровице рекао је да је том приликом задобио теже телесне повреде и једва остао жив.

Никола Давидовић ратни војни инвалид, фото: ГЗС

„Данас се залажем да нашим будућим нараштајима пренесем оно што се десило, и шта је наш народ доживео и преживео, а како је породицама рањених и настрадалих то само они знају. Подсећамо на немаштину, тугу и бол коју смо поднели и залажемо се да ратова више не буде јер слобода нема цену”, наводи он.

Давидовић се налази на челу удружења Ратних војних инвалида и породица погинулих бораца и сматра да заслужују много већу поршку од државе него што је до сада имају.

„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је преузео на себе да шаље ратне војне инвалиде на рехабилитацију у РХ центре, међутим има још проблема са којима се сусрећемо како ми тако и породице погинулих. Ако би и за остале проблеме нашли решиења не би смо имали потребу као удружење да кукамо и молимо”, каже Давидовић.

Глас западне Србије