Браћа, ратници, хероји – дали живот за отаџбину, а родбини фотографију – за успомену

Краљево – Код српских војника,посебно учесника балканских ратова и Првог светског рата,

био је обичај да уочи одласка у рат засаде нешто од воћа;виноград,шљивик или калемар, да подигну чесму или дају прилог за обнову сеоске цркве.Тихомир, Јеремија и Младен Петровић, рођена браћа из Дедеваца код Краљева, нису имали средстава за нека већа улагања и прилоге,него су на својој очевини посадили три бора, сваки од њих по један.

Слутећи да се из Другог балканског рата неће вратити живи, жарко су желели да имају заједничку фотографију у војничким униформама коју би родбини оставили као успомену на њих. С обзиром да у то време у Краљеву и околним варошима није било фотографа,Тихомир, Јеремија и Младен пешице су се упутили у Београд где им је у својој радњи чувени београдски фотограф Љубиша Ђонић урадио једну заједничку фотографију. За више фотографија нису имали новца.

Због ове фотографије три брата су ишла пешке до Београда, фото: М. Даниловић

Слутње тројице браће ратника,носилаца Карађорђеве звезде и медаље Милош Обилић,су се обистиниле. Двојица Петровића су погинули у Албанији 1913. године-Тихомир у 29.,Јеремија у 24.години, док је најмлађи Младен живот за отаџбину положио 1915.,у 18.години, такође у Албанији.

 

Остао један бор и заједничка фотографија за споменик

 

Олујни ветрови,кише и снегови,нарочито муње и громови протеклих деценија учинили су своје;од три бора остао је само један и он у 107. години броји последње дане. Услед удара грома прошлог пролећа и ватре која је данима тињала по његовим гранама и стаблу, и преостали бор се убрзано суши..

Заједничу фотографију браће Петровић њихови потомци поставили су на спомен обележје недавно изграђеног поред стогодишњег бора.

 

Познати краљевачки историчар Мирољуб Арсић, врсни познавалац историје Србије у 19.и 20.веку,каже да су браћа Петровић светао пример херојства и родољубљ незабележеног у историји не само нашег народа него и у Европи.

,,Осећали смо велику обавезу,дивљење и љубав према својим храбрим дедовима и нас четворица браће, њихових потомака,изградили смо споменик њима у славу и част“, казује Радош Матовић,потомак славних ратника.

Иначе из две куће Петровића,часне дедевачке фамилије,1913.године у рат су отошли деветорица младића,међу којима Тихомир, Јеремија и Младен, ниједан старији од 30 година и сви су дали животе за слободу отаџбине.

 

РИНА / ГЗС / Миланко Даниловић