Острвица у средњем веку била једно од најважнијих утврђења за које су се бориле велике силе

Горњи Милановац – Да је Србија у нека давна времена била препуна активних вулкана, најбоље сведоче бројне угашене купе

 вулканског порекла које се налазе широм наше земље. Највише их се може видети на планини Рудник, а она која се по свом изгледу издваја од осталих свакако је Острвица коју још називају и капом Шумадије. Како су активни вулкани престали да постоје пре много година, у средњем веку она је била једно од утврђења за које су се бориле тадашње велике силе.

 

„Острвица је играла изузетно важну улогу у одбрани тадашње српске државе, била је најважнија тврђава у овој области и ко је управљао њом, управљао је и целим овим крајем. Зато су се велике борбе водиле управо ту. Народ који је насељаво то подручје бавио се рударањем, живели су од тога и зато су били још интерсантнији страним силама да је освоје. Утврђење је било средиште војне управе рудничке области. Према историсјким подацима први пут је под турску управу пало 1438. године, и дуго је то било турско утврђење“, рекао је  Дејан Радичевић, професор Филозофоског факултету у Београду.

 

Фото: ГЗС

Основа града  је неправилна, прилагођена облику терена. Утврђење је подељено на два платоа, која су повезана масивним одбрамбеним зидом. На приступачним југозападним падинама , испод утврђеног дела града, развијало се подграђе на ком се данас врше археолошка истраживања.

 

„Осамдесетих година прошлог века на овој локацији спроведана су истраживања у организацији Археолошког института у Београду, када је истраживано на Великом граду у Подграђу и на локалитету Метаљка, где су откривени остаци једнобродне цркве. Ради се о грађевини која највероватније потиче из 14. или 15. века. Прво су откривени темељи цркве и за сада је истражено њено унутрашње лице , а настављамо даље са откривањем зидова. Пред нама је и да утврдимо да ли је црква касније претворена у џамију и колико дуго је служила сврси“, изјавила је Ана Цицовић кустос Музеја  Рудничко – таковског краја.

 Острвица је у мају 2009. године проглашена за споменик природе и представља велики туристички потенцијал рудничког краја.

 

ГЗС