Čitavi zasadi kasjija u selu Miokovci, srpskoj pretsonici ove vrste ostali su pusti jer se na granama neretko ne može naći ni jedna zametnuta, a kamoli sazrela voćka.

Aleksandar Stojanović iz ovog sela na četiri i po hektara koliko ima pod kajsijom ove sezone neće ubrati ni grama.

Aleksandar Stojanović, proizvođač uz Miokovaca; Foto: GZS

„Na rod kajsije ove godine uticao je mraz u proleće, u aprilu praćen snegom i kišom i mislim da je propalo 90 odsto plodova u globalu u našem selu. Postoje pojedini voćnjaci gde ima roda, ali to je možda 10 odsto ukupne proizvodnje sela", rekao je Stojanović i dodao da je još uvek rano govoriti o gubicima ali da je jasno da su oni ogromni.

"Uloženo je dosta, to obično na kraju godine svedem saldo, ali gubici su veliki ne mene kao pojedinca već u celom selu i to će se osetiti. Kada je veliki rod cena je niža, kad je manji rod cena je viša, gubici su ogromni. Nastavićemo običajnu agrotehniku, smanjiti ulaganja naravno, nema roda biljka ne zahteva toliko hrane, rasterećena je i spremiće pre za narednu godinu, pa se nadamo boljoj godini. Eto ove godine su prazne grane i nećemo imati berbu", kaže Stojanović.

U čitavim zasadima nema jedne zrele kajsije; Foto: GZS

Iz čačanskog Instituta za voćarstvo ističu da su kajsije vrsta voća koja je izrazito osetljiva na temperaturne uticaje što potvrdjuje Stojanovićevu priču o propasti ovogodišnjeg roda.

„Vremenski uslovi tokom čitave 2023. godine su bili vrlo nepovoljni za voćarsku proizvodnju. Ako se ima u vidu da kajsija važi za izrazito klimakteričnu vrstu voćaka, odnosno za vrstu koja je sklona različitim posledicama od klimatskih činilaca, onda se vidi da ovo nepovoljno vreme još negativnije utiče na ovu vrstu. Napovoljni vremenski uslovi su veoma negativno uticali na sam ovogodišnji rod, pa imamo situaciju u zapadnoj Srbiji da je na većim nadmorskim visinama došlo do izmrzavanja cvetova kajsije zahvaljujući poznim mrazevima, a sa druge strane da je kasjija opstala u dolinama reka. To je vrlo specifična situacija kakvu nismo imali poslednjih nekoliko godina. Generalno, ovogodišnji rod kajsija nije u granicama optimalnog i predvidjenog, već se može smatrati da je i ispod proseka”, rekao je Nebojša Milošević i napomenuo da se zbog loših vremenskih uslova kvalitet roda kajsije ne može okarakterisati kao vrlo dobar ili odličan, već to varira od zasada, te ima voćnjaka u kojima je rod odličan ali i onih gde je roda uopšte nema.

Dr Nebojša Milošević, Institut za voćarstvo Čačak; Foto: GZS

Milošević kaže da je sada već kasno agrotehničkim i zaštitnim merama uticati na sam kvalitet roda ali se može doprineti čuvanju roda i sprečavanju njegovog daljeg truljenja.

On podseća sve proizvodjače da povedu računa o karenci, odnosno vremenskom periodu koji treba da protekne od poslednje primene pesticida do same berbe. Loši vremenski uslovi koji su negativno uticali na ovogodišnji rod kajsije mogu imati negativne posledice i na rod naredne godine.

„Loši vremenski uslovi ne samo da utiču na rod ove godine već utiču i na formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. Međutim, prema nekim naznakama, vremen će se u narednom periodu malo stabilizovati pa će količina vlage koja je dostupna u zemljištu može biti i korisna kod formiranja roda za sledeću godinu. Ipak treba obratiti pažnju i na primenu agro tehničkih mera i u zasadima u kojima nema roda ove godine, jer se te mere moraju sprovesti kao da je taj zasad u punom rodu i kvalitetu, da bi za sledeću godinu rodni potencijal bio odgovarajući da bi uz odgovarajuće vremenske uslove imali bolji rod i kvalitet nego ove godine”, zaključio je Milošević.

GZS