Iako je sve manje onih koji žele tim da se bae, poslednji Mohikanci ne odustaju i hvataju se u koštac sa svim izazovima i opasnostima koji taj posao nosi sa sobom. Oni koji se dugo sečom stabala kažu da je najbitnije u šumu otići odmoran i fokusiran isključivo na posao, jer mnoge su stvari koje na žalost mogu poći naopako.

- Kad krene u seču drva, čovek treba prvo da se preksrti pet puta i pomoli Bogu pa tek onda da krene da obori bukvu”, rekao je za RINU drvoseča Dragoljub i otkriva koliko je zapravo teško biti drvoseča.

- Rad u šumi teži je od rada u rudniku. Život ti uvek visi o koncu. Mogo ljudi izgubi život jer misli to je lako, ali ne može svako ovim da se bavi”, naglašava naš sagovornik.

Ovaj drvoseča kaže da se morati iati veliko znanje kad se krene u seču drva, jer to na koju će stranu drvo pasti zavisi od mnogo faktora, a upravo to je najvažniji faktor.

- Prvo se mora pogledati krošnja drveta, na koju stranu ide, zatim da li ima suvih i odlomljenih grana, a onda krenuti u posek stabla. Nikako ne sme da se poseče skroz jer na panju može da se okrene i padne u neželjenom pravcu, već je neophodno ostaviti prostora po nekoliko centimetara sa obe strane. A ako krene nešto po zlu, samo streba brzo reagovati i baciti se u stranu ako za to uopšte ima vremena”, objašnjava Dragoljub.

Međutim, kad se završi seča drva za ove vredne radnike potencijalni problemi i dalje ne prestaju, jer je svu tu posečenu građu potrebno natovariti na traktor i izvući, tako da je dinar zarađen u šumi očigledno jedan od najtežih, najopasniji i najkrvavijih

GZS/RINA