она не може да захтева све до оставинског поступка.

,,Када од преминулог члана породице или родбине прихватите наследство, прихватили сте и њихове дугове, али само до вредности наслеђене имовине”, изјавио је београдски адвокат Марко Станковић.

,, У складу са законом, наследници одговарају за дугове само до вредности наслеђене имовине, али банка не може да захтева било каква плаћања од наследника све док оставински поступак није окончан, а спровођење оставинског поступка може да иницира и банка као поверилац”, објаснио је он за портал Каматица и тако расветлио питање које мучи многе грађане – шта се дешава са дугом по кредиту или неком другом банкарском производу кад дужник премине. Станковић додаје да уколико нисте ништа наследили од покојника, банка нема права да захтева плаћање неисплаћених рата.

,,Наследници не морају да прихвате наслеђе, и у том случају нису у обавези да исплаћују заостали дуг. Банке су у пракси често нападне и инсистирају на наплати својих потраживања чак и кад немају правног основа за то, ослањајући се на то да ће дужници, често у страху од принудне наплате, поступити и по оваквим захтевима”, каже адвокат. Он саветује да наследници добро размотре колика је вредност имовине коју би евентуално наследили и да ли им је у интересу да се уопште прихватају наслеђа.

Проверите финансијску прошлост

У току оставинског поступка будући наследници могу на захтев надлежног органа (јавног бележника) добити извештај из Кредитног бироа на име покојника и тако пре завршетка поступка добити информације да ли је покојник имао дугове и ако јесте, колико је дуговао.

,,Уколико нисте сигурни да је покојникимао уредан финансијски живот, пре него што прихватите наследство проверите да ли је било дуговања по основу банкарских производа”, наводи адвокат Станковић.

Извор

Курир штампано издање