од свог настанка пре пет векова, па све до данас се уздизао, падао, зарастао у коров, бомбардован је и спаљиван али сваки пут је васкрсао и то само захваљујући својим верницима.

 Слика манастира Кувеждин пре неког времена деловала је тужно и оскрнављено, али не и потпуно напуштено јер су срца верника дубоко урезана у сваки камен ове светиње, па је почела генерална реконструкција.

Манастир Кувеждин на Светој Гори, фото: РИНА

Преко 20 година молитве, труда, зноја и најтежег рада било је потребно да се манастир отме зубу времена које је претило да га заувек избрше са лица земље. Камен по камен, цигла по цигла и Кувеждин се дигао из пепела, лепши и сјајнији него икада. Људи са свих страна окупили су се у једном хуманом задатку, заврнули су рукаве и кренули у обнову. Нико о0д њих није питало колико је надница, већ је свако дао колико је имао.

 Раша Радовановић је војно лице и одавно је у пензији, али у своје слободно време несебично помаже у свим радовима скоро седам година.

Раша Радовановић, фото: РИНА

“Трудимо се да помогнемо колико можемо, ово је велика светиња. Неко ко не може да учествује финансијски у обнови манастира, он дође и ради. Велики део је завршен, у средини ће бити пространа трепезарија која ће моћи да прихвати преко 300 верника за празнике. Али нам недостаје још грађевинског материјала, како би све било брзо готово”, рекао је за РИНУ Раша Радовановић.

 Свако ко има вољу може помоћи обнову манастара, чији је сваки камен заливен сузама јер је кроз историју овде страдало много монаха. Међутим, данас ни монаси не беже од тешког посла и помажу мајсторима.

 “Послови напредју, понекад мало застанемо због недостатка материјалаа. Монаси су уз нас, помажу нам онолико колико могу. Донесу нам, принесу шта треба”, изјавио је зидар Радослав Бунџић који убрзо креће да зида другу плочу на новом делу манастира.

Радослав Бунџић: Недостаје нам још материјала да завршимо радове, фото: РИНА 

За месец дана вредни мајстори овде узидају преко 30 хиљада цигли, а Петар Ранчић у шали кже да их је испрограмирао за десет наредних векова.

 “Врло квалитено је све урађено пре 500 година, изгледа да су овај манастир градили добри мајстори са одличним материјалим, па се ми трудимо то да испратимо”, прича Ранчић.

Петар Ранчић, фото: РИНА

Ова светиња на падинама Фрушке Горе једина је у Србији посвећена Светом Сави, изграђена је 1520. па ове године у новом руху дочекује свој 500 – и рођендан. И данас спреман је да прими вернике, да им пружи наду и речи утехе, као што је то био случај и вековима уназад.

 РИНА