Ниво воде се захваљујући великом приливу воде услед обилних јесењих падавина али и снега који на појединим местима у сливу реке Увац достиже и 50 центиметара.

„Тренутна кота Златарског језера је 877 метара надморске висине, дакле негде око 80 одсто од укупне акумулације. С обзиром да је зима и да су ниске температуре, где смо мерили и минус 20 степени целзијуса, сада је повећана и потрошња,а асамим тим и производња електричне енергије, тако да је за овај период године, попуњест акумулације изнад вишегодишњег просека. Задовољни смо акумулацијом. ОД јесенас смо имали бољу хидролошку слику крајме прошле и почетком ове године. Тако да само значајно допунили акумулацију и подигли коту за преко 25 метара”, каже Предраг Шапоњић, директор Лимских хидроелектрана.

Претходних дана у медијима се појавила информација да се водостај у Златарском језеру може вратити у нормалан ниво тек за неколико година, медјутим тренутна ситуација оповргла је те тврдње. Према речима Шапоњића, цео процес завршен је за свега неколико месеци, а главни разлог прошлогодишњег ниског водостаја није производња електричне енергије већ суша која је погодила не само ове крајеве.

Предраг Шапоњић, директор „Лимских електрана”, Фото: ГЗС

„Све четири хидроелектране које су под управом „Лимских хидроелектрана” су део ЕПС-а и ми радимо у складу са дозволама које добијамо од министарства. Значи све што радимо, када производимо електричну енергију радимо у складу са водном дозволом. Прошла година је била лоша што се тиче хидрологије, можда најлошија у последњих 10 година и у односу на 2021. годину производњу мању за 40 одсто. Што се тиче саме попуњести акумулације, то зависи од саме хидрологије и од производње. Ми смо на те тврдње да се акумулација не може напутнити више година, па чак је било тврдњи да се не може напунити ни седам година, у последња два и по месеца, само добрим планирањем производње и добром хидрологијом напунили у потпуности акумулацију за овај период године”, рекао је Шапоњић.

Због тренутно великог прилива воде и очекивања његовог повећања услед топљења снежног покривача и пролећних падавина, из Увачког језера део воде пребацује се у Златарско језеро, док се Увачко које се налази узводно од Златарског, спрема за примање великих количина вода. Златарско језеро заједно са језером Увац запремине је 470 милиона кубних метара.

„Средином јануара смо на Увцу бележили екстремно високе дотоке воде. ТО је било преко 260 кубних метара воде у секунди. Тренутно, агрегат на хидроелектрани „Увац” ради, тако да допуњујемо акумулацију Златарског језера. Акумулацију Увац спремамо за пролећне воде. Тај басен из кога узимамо воду је део Пештера, Златара, Јадовника и очекујемо у наредном периоду више температуре, отапање снега који је преко пола метра и пуњење акумулације на Увачком језеру, а Златарско управо, највецу количину воде добија преко Увачког”, каже Шапоњић.

Од четири хидроелектране колико их има у надлежности „Лимских хидроелеклтрана”, три се налазе на Увцу. То су ХЕ Кокин Брод, Увац и Бистрица, док се само ХЕ Потпећ налази на Лиму.

„У току су велики радови на ревитализацији наше најстарије и највеће хе, а то је Бистрица. Пред ЕПС-ом су велики планови. То је изградња реверзибилне Бистрица 2 која ће се простирати измедју Радојинског језера и нове бране Клак. То је велики пројекат ЕПС-а, тренутно можда и највећи у Републици Србији. Ми увелико радимо на том пројекту и имамо подршку и државе и Владе и председника Републике и он је значајан не само за ЕПС већ и за целу Републику Србију”, закључио је Шапоњић.

ГЗС