На локалитету Дрење 2015. године пронађена је метална плочица, печат кнеза Лазара са ћириличним натписом и бивољим роговима, који је сведочио о јачини српске кнежевине.

На самој матрици је симбол породице Хребељановић и тренутно се чува у Народном музеју у Београду.

Професор др Дејан Радичевић, доцент на одељењу за Археологију на Филозофском факултету, Фото: ГЗС

Поред локалитета Дрење, на утврђењу Острвица  ради  се на истраживању  остатака   мале средњовековне  цркве  које је изненадило и саме археологе открићима попут властелинских надгробних споменика израђених од белог мермера са Венчаца до тајанствене плоче од пурпурне стене чијег мајдана на простору Рудника нема.

Посебно су занимљиве сахране и надгробни споменици који нису откривани раније, а сведоче о ктиторској породици , богатој која је сахрањена по ктиторском праву, а откривена је ктиторска гробница.

"Глатке беле мермерне плоче које су припадале локалној рудничкој властели донеле су нова открића, попут грба витеза Жарка који је страдао бранећи кнеза Лазара у сукобу са Николом Алтомановићем.

Посебно су занимљиве сахране из времена када је црква била у функцији, ту имамо репрезентативне надгробне споменике какви до сада нису откривани на Руднику, који нам сведоче о богатој ктиторској породици, сахрањеној по ктиторском праву. Открили смо ктиторску гробницу која је отварана и вероватно опљачкана, око ње су занимљиве надгробне плоче које припадају рудничкој властели, као што је надгробна плоча властелина Жарка са његовим грбом и именом, који је по свом друштвеном положају највероватније заслужио да буде сахрањен у цркви”, рекао је професор др Дејан Радичевић, доцент на одељењу за Археологију на Филозофском факултету.

Фото: ГЗС

Грб витеза Жарка је у троуглу који симболизује свето тројство , а Богоридичин цвет симболизује владарско достојанство.

Неочекивано је откриће монументалне камене зидане гробнице испод нивоа пода цркве, која има плафон “на две воде” , мали улазни ходник и омалтерисана је. Овакве гробнице су карактеристичне за период раног хришћанства, па је црква можда подигнута на месту старог култног места. Њено ископавање је у току, а даља истраживања могла би открити да се ради о периоду касне антике и ране Византије.

 Захваљујући Министарству културе које финансира истраживање на Острвици, нова археолошка открића тек нас очекују,а нема сумње да ће овакви локалитети планину Рудник учинити још видљивијом на туристичкој мапи Србије.

ГЗС