Глас Западне Србије
Адреса: Жупана Страцимира 9/1, 32 000 Чачак
Телефони:060 5000 150, 032 347 001 redakcija@glaszapadnesrbije.rs
Веза Анда и Драгачева
Trenutno na sajtu: 275 |
Podeli:
20.06.2019 | 0 коментар(а)
Чачак – Чиле је са 17 милиона становника и водећом стопом привредног раста у Јужној Америци на стазама успона и латиносима,
који сакупљају искуства и пословне везе широм света, нису далеко ни Гуча ни Драгачево, доноси „Политика” у штампаном издању. Ту се ових дана појавио Марио Гарсес (52), сувласник и директор производње у компанији „Комфрут” у Сантијагу де Чиле, која је у тој држави између Анда и Пацифика без премца по извозу смрзнутог воћа. Срели смо се у Чачку, био је у друштву др Александра Лепосавића, водећег српског стручњака за узгајање малине и сели, на кратко, да бисмо чули шта је ново на Андима и Кордиљерима. И због чега је потегао оволики пут: да прода, купи или само осмотри? - Од свега тога по нешто – каже Гарсес за „Политику”, мешавином енглеског и шпанског. Његова компанија има годишњи обрт од 80 милиона евра, главна роба су грејпфрут, јабуке и шљиве, а од јагодастог воћа боровнице, јагоде, малине и купине. - Годишња производња боровнице у Чилеу је 142.000 тона од чега чак 100.000 тона продајемо као свежу робу, у Јужној и Северној Америци – вели Гарсес. Међутим, и за ту замахнуту привреду Србија је закон у производњи малине, са двоструко већим годишњим бербама. Чилеанци се муче са тежом климом, малину највише гаје у области Мауле а берба им је око 30.000 тона у години. - Главна сезона нам је у јануару, тада је код нас лето, али и ван тога продајемо замрзнуту малину. Ретко шаљемо авионом, који од Сантијага до Њујорка лети 12 сати, већ углавном бродом и она у Америку стиже за 15 дана. Ту се, у маркетима, килограм наше смрзнуте малине продаје за четири долара. Гарсес наводи да његова компанија има 300 стално запослених и још хиљаду привремено у сезони бербе и да је главни посао у Европи извоз смрзнуте малине (блок) у Аустрију и Пољску, при чему је тренутна цена 1,50 до 1,60 евра по килограму. Није му било тешко да због посла проведе 24 сата у авиону или на аеродрому (Сантијаго, Париз, Београд) и плати 3.000 евра за повратну карту. Смеје се кад смо му рекли да је код нас обичај да питамо: како су ваши код куће? - Имам кућу у Сантијагу, ћерку од 25 година и тројицу млађих синова. Трес бандитос.
Г. Оташевић
PODELI:
Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika
Оставите коментар
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.
Коментари посетилаца
(0)
Вест нема коментара. Будите први који ће коментарисати ову вест!