враћају један сат уназад, са 03.00 на 02.00.
У Србији је летње рачунање времена уведено 27. марта 1983, у складу с одлуком ЕУ, пре свега ради очекиване економске користи - бољег функционисања јединственог тржишта, транспорта и комуникација, индустрије.

ЕУ је међутим одлучила да због изостанка веће користи од тога, 2021. године одустане од померање сатова двапут годишње, препуштајући чланицама да одлуче да ли ће тада трајно усвојити "летње" или уобичајено - "зимско" рачунање времена.

Државе чланице ЕУ вратиће и ове јесени часовнике за један сат унатраг, јер нису постигле сагласност о предлогу Европске комисије од пре три године да се укине сезонско померање сата последње недеље у марту, односно у октобру.

Предлог је 2019. подржао Еворопски парламент, али треба да га усвоје државе чланице.

Европски министри саобраћаја одлучили су у децембру 2018. да одложе одлуку о укидању сезонског померања сата до 2021. али се након тога ништа није догодило по том питању.

Одлука о томе хоће ли нека држава чланица узети као трајно летње или зимско време зависи од њеног географског положаја па договор о предлогу ЕК неће бити једноставан.

У ЕУ постоје три временске зоне и највећа је средњоевропска од Пољске на истоку до Шпаније на западу. Када би све земље из те временске зоне трајно прешле на пример на летње рачунање времена, у Шпанији, Белгији, Холандији, Данској зими би сунце излазило тек средином преподнева, а на северозападу Шпаније око 10 сати.

У случају да узму зимско као трајно време, сунце би на истоку Пољске излазило у три сата ујутро, у Варшави у 3.15, а у Берлину у 3.44.

С друге стране, када би земље на западу и северу континента ушле у западноевропску временску зону, што би било природно, настале би нове компликације јер би на пример Француска и Немачка спадале у две различите временске зоне.

ГЗС/Танјуг