овог пролећа. Са једне од најатрактивнијих локација у Србији стижу драматичне слике, јер је водостај опао на око 840 метара, што је за само десетак више од водостаја у 2019. години када је ситуација била аларманта. Оно што највише плаши житеље села Заовине јесте покретање клизишта што је био случај пре три године.

„Сваког пролећа иста прича, знамо да је језеро направљено за потребе производње електричне енергије, али нас овакве осцилације веома плаше јер можемо остати без кућа. Уколико би се ниво додатно само мало додатни смањио велики је ризик да дође до обрушавања земље које би изазвало преграђивање језера, а затим би врло лако могло доћи до поплавног таласа. Клизиште сада мирује, али опасност да се покрене уколико додатно опадне ниво језера је изузетно велика”, изјавили су за РИНУ мештани села Зоавине.

До предела до којих сте могли стићи само на чамцу или пливајући, сада стижете шетњом или теренским аутомобилом. Уместо величанствених предела остале су голе стене и блато. Спуштањем нивоа језера причињена је и штета и рибљем фонду на рибњацима који се налазе у непосредној близини.

Сабласне слике поново стижу са Зоавинског језера, фото: РИНА

„Језеро се већ годинама уназад користи за узгој пастрмки, а са оваквим осцилацијама водостаја свакако је угрожен читав рибљи фонд. Ситуација је сваке године у ово доба заиста тешка. Ако се овакаво стање настави и ништа не променимо имаћемо далекосежне последице у наредним годинама”, кажу мештани.

Заовинско језеро је акумулација реверзибилне хидроелектране „Бајина Башта“ у Перућцу са којом је повезано вертикалним цевоводом. У случају ниског водостаја реке Дрине језеро се празни и покреће турбине хидроелектране док у случају вишка воде и поплавних таласа вода се пумпа вертикално у Заовинско језеро. Због тога ниво језера доста осцилује. При највишем водостају, површина језера се налази на надморској висини од 881,5 метар, а сада је за више од 40 метара мања.

РИНА / ГЗС