а шума и ливада тада су биле највеће и најопремљеније апотеке. И данас су чувене облоге од ракије које се привајају на свако место где боли и тинктуре од сремуша, за које старији кажу да "дижу из мртвих". Мирко Милинковић је један од ретких професионланих травара у Западној Србији и он за сваку бољку, има по једну травку.

Фото: РИНА

„Србија је изузетно богата лековитим травама, биљкама уопште, овде роди и купина и глогиња и дивља малина, као и дивљака јабука, оскоруша, те када људи користе лековите биљке, аутоматски немају тегоба. Некада је по дозу здравља боље отићи у природу, него у апотеку”, рекао је травар Мирко Милинковић.

Већ годинама скупља лековите траве широм Србије и он тачно зна, колико је која биљка добра, како за ишијас, тако за грип, па све до уобичајених дечијих болести.

„Раније, а по неко и данас користи пројино брашно, парадајз кувани, потом, неко јабуково сирће помеша са брашном, то се деци обувало на ноге, па се привијало на руке, на нервне завршетке. То је био проверени лек за температуру код деце. Моја мајка је нама стављала облоге, када смо имали запаљење крајника, и одмах сутрадан бива боље”, објашњава Мирко.

Он додаје и да српска ракија шљивовица има важну улогу у старој народној медицини, а лечење уз помоћ незаобилазних ракијаних облога преноси се са колена на колено.

„Са ракијом се од памтивека добро лечило, а када би наше мајке и баке узеле тежану или ланену крпу, онда би их поквасиле ракијом, па се онда привија на груди, на леђа и онда ујутро дете устаје без температуре. Код нас Срба ракија се за све користи, као дезинфекцино средтво, лек и пиће”, прича овај травар.

А за чика Миркову младоликост и лепоту, како тврди, побринула се такође мајка природа. Он каже да користи крему од 40 лековитих трава, и првенствено ведар дух и добар осмех који су највећа тајна лица без бора.

ГЗС/РИНА