виолиниста у лајпцишком Гевандхаус оркестру, основаном 1781. године. Већ пету сезону Немања Бугарчић (33) наступа у најпознатијим концертним дворанама света, као члан Гевандхаус оркестра којег прати планетарна слава. Виолиниста из Чачка труди се да, иако окружен патинастим сјајем минулих векова, остане скроман, потпуно посвећен свом уметничком послу и привржен чачанском завичају.

Већ пету сезону Немања Бугарчић (33) наступа у најпознатијим концертним дворанама света, као члан Гевандхаус оркестра којег прати планетарна слава. Виолиниста из Чачка труди се да, иако окружен патинастим сјајем минулих векова, остане скроман, потпуно посвећен свом уметничком послу и привржен чачанском завичају.

- Наш оркестар је стециште уметника из читавог света, а ја сам нарочито поносан као први Србин у њему – каже Немања Бугарчић за „Политику”.

Дани пред католички Божић и Нову годину испуњени су честим концертима и оперским представама, и то објашњава зашто је виолиниста нарочито заузет ових дана.

- Свакодневно вежбање и пробе пред концерте једноставно су део мог живота – вели он.

Ипак је, разуме се, нашао време да на дан Светог Николе у свом стану угости колеге из оркестра, обележи крсну славу своје породице и новим пријатељима пренесе део културе и обичаја народа из којег је потекао. Тако је успешно помирио завичајне боје са тоном уметничке свакодневице.

- Две године био сам практикант у оркестру Франкфуртске опере пре него што сам прошао аудицију у Лајпцигу. Сам ток конкурса неизбрисиво је урезан у моје сећање. Поред сталног запослења и друштвеног престижа, уметничка част је постати члан оркестра у којем место прижељкују небројени млади музичари.

Почеци Гевандхаус оркестра дотичу 1743. годину кад је група тамошњих музичара наступала по кућама сајамског града а Јохан Себастијан Бах (1685 – 1750) седео за оргуљама у лајпцишкој цркви Светог Томе. За годину оснивања оркестра ипак се узима 1781. кад је и одржан први концерт у градском Гевандхаусу (одевној кући коју су користили трговци текстилом). Баху се и данас указује поштовање (због интелектуалне дубине, техничког савршенства и уметничке лепоте његове музике коју признаје читав свет) редовним концертима са дечјим хором, основаним пре 800 година, којим је и Бах руководио у своје доба. Концерти се одржавају у реченој лајпцишкој богомољи, где је славни композитор и сахрањен.

На листи музичких директора Гевандхаус оркестра сија, рецимо, и име Феликса Менделсона (1845), а од 2005. године до наших дана ту част носи Рикардо Шаји, италијански диригент којег такође прати светска слава на музичкој сцени.

У свим секцијама, гудачкој, дувачкој и ударачкој, оркестар броји 175 музичара и по томе се сврстава међу најбројније на свету. Перфектно организована путовања чартер летовима одводе ове уметнике до свих крајева кугле.

- Као један од најзначајнијих оркестара на свету прихватамо велике обавезе. Поред концерата у нашој дворани, представа у Лајпцишкој опери и наступа у Цркви Св. Томе, сваке године имамо неколико европских и две велике светске турнеје. У плану за 2014. јесу најпре Азија, тачније Јапан и Кина, а затим и Америка, источна и западна обала.

Бугарчић најлепшим речима описује услове рада у Лајпцигу и животно му је опредељење, вели, да ту и остане. Виолина на којој свира, трећа по реду од почетка каријере професионалног музичара, дело је старог италијанског мајстора Мауриција и, Немања каже на жалост, донација је колеге. Традиција налаже да се концерти изводе у фраку који је скројен по мери, чак у Лондону. Дворана Гевандхауса има 1.900 места и ретко остане слободна столица у том концертном царству, где господски шуште сатенске блузе на дамама и фракови од енглеског штофа њихових пратилаца.

Прву виолину добио је од оца Бошка који је 1990. године у московском „Универмагу” заправо намеравао да купи хармонику, коју нису имали, и њоме обрадује свог мезимца.

- Моје интересовање за виолину није сезало даље од тренутне дечачке опсесије, јер долазим из породице које није имала никакав додир са класичном музиком – вели данас виолиниста из Лајпцига, од Чачка удаљеног 1.350 километара.

Али, таленат као природни дар има своје стазе и законе. Они су Немању одвели у ОМШ „Др Војислав Вучковић” у Чачку где је за једну годину завршио три разреда а затим у редовној Основној школи „Милица Павловић” за годину завршио седми и осми разред како би ускочио у класу професора виолине Душана Костића. Следиле су редовне студије на ФМУ у Београду под менторством Милутина Косановића као и последипломске у Нирнбергу, у класи професора Данијела Гедеа, бившег концертмајстора чувене Бечке филхармоније.

Лајпциг је универзитетом основаним 1409. године још у средњем веку привлачио српске студенте, затим и наше људе од ума и вештина. У том граду живели су и радили Доситеј Обрадовић, Вук Караџић и Сима Милутиновић Сарајлија, па најзнаменитији српски филозоф Бранислав Петронијевић. Ту су студирали и Стеван Мокрањац и Стеван Христић а том следу, ево, додајемо и име Немање Бугарчића, виолинисте у лајпцишком Гевандхаус оркестру.

Г. Оташевић

Политика

Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије