Три генерације Ђеровића заслужне за квалитет чувеног белог мрса: Кајмак и сир из Горње Горевнице стиже и у продавнице

Чачак - Када су 2004. године Ђеровићи одлучили да не зависе од млекара већ се искључиво определили за прераду млека,

показало се да је то била исправна одлука. Данас, ово домаћинство из Горње Горевнице препознатљиво је по производњи најквалитетнијег чачанског сира и кајмака.

Милољуб Ђеровић, Горња Горевница, Фото: ГЗС

„ Цена млека шета, данас једна, сутра друга цена, зато смо се одлучили да прерађујемо комплетну количину млека и нисмо се покајали. Све што произведемо то нађе пут до купаца, каже Милољуб Ђеровић .

У стајама Ђеровића само су три музна грла, али их то није обесхрабрило у намери да се определе искључиво за прераду млека и да својим производима попут сира и кајмака додају вредност.

Бранко Ђеровић ,Фото: ГЗС

„ Мајка је десна рука у овој производњи. Око 60 литара дневно се преради, a од десет литара млека  добије се око два килограма сира и 600 грама кајмака. Нису те количине велике, али нам је на првом месту квалитет, каже Бранко Ђеровић.

Иако у њиховим стајама има само три музна грла, Ђеровићи су пронашли начин да прерадом додају вредност млеку, Фото: ГЗС

По квалитету белог мрса, Ђеровићи су убрзо постали препознатљиви не само у чачанском крају, већ и читавом Моравичком округу. Када је реч о цени сира и кајмака, она никада није била тајна, и упркос високим трошковима који прате ову производњу, није се повећавала.

Фото: ГЗС

„ Цена младог сира је 400 динара, стари сир је 500, а кајмак 1000. Задовољавајућа је цена, а квалитет потврђују наши купци. Тренутно , три радње су снабдевене са нашим производима, али се надам да ће их ускоро бити и више. Упркос драстичном поскупљењу амбалаже у претходна три месеца, цену нисмо повећавали ,а купци су препознали квалитет сира и кајмака произведеног у нашем домаћинству, каже Бранко.

Зорица Ђеровић, Фото: ГЗС

Најзаслужнија за квалитет чувеног сира и кајмака произведеног у домаћинству Ђеровића је Зорица, сваки процес производње строго се поштује. Прво се припрема груда, у народу препознатљива по својим лековитим и нутритивним вредностима.

Фото: ГЗС

„ Хигијена је на првом месту, бели мрс захтева беспрекорне услове, мора све да буде као у апотеци. Млеко, одмах по мужи се вари. Када добро ври, скида се пена и троструко се покрива. Након четири сата, ставља се у фрижидер и сутрадан скида кајмак , каже Зорица.

Радни дан Зорици, као и већини жена на селу почиње у шест сати и завршава се око поноћи. Све док је на ногама, како каже, не пада јој тешко јер су бенефити не само њеног рада већ сваког члана породице видљиви.

„ Да је лако , није, од шест идем у шталу, да се намире краве и обави мужа. Након тога, крећем око варења млека и прераде, а настављамо око ручка.

Лети је много теже јер има посла и око куће, али тако живе жене на селу. Када је више генерација укључено у заједничку производњу, онда се може остварити профитабилност у преради млека, каже Зорица.

 

 

 

ГЗС