MIOMIR FILIPOVIĆ FIĆA – ČOVEK KOJI JE SAČUVAO DUŠU NARODA

Miomir Filipović Fića nije samo pisac i novinar. On je svedok vremena, čuvar jezika, hroničar sela i naroda.

Njegovo stvaralaštvo je tiho, postojano i duboko ukorenjeno u vrednostima koje traju – radu, pamćenju i poštovanju čoveka. U vremenu brzine i zaborava, Fića je ostao veran sporoj, ljudskoj reči i istini koja se ne viče, već pamti.

Miomir Filipović Fića rođen je 5. februara 1954. godine u mačvanskom selu Radenkoviću. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, srednju u Sremskoj Mitrovici, Novinarsku školu Jugoslovenskog instituta za novinarstvo u Beogradu, a u Novom Sadu stekao zvanje fudbalskog trenera. U mladosti sportista, u zrelom dobu – neumorni kulturni poslenik.

NOVINAR KOJI JE SPOJIO SELO I VELIKE REDAKCIJE

Kao novinar, Fića je radio u novosadskom Dnevniku, bio dopisnik Radio Beograda i Politike iz Srema, ali i saradnik najuglednijih listova nekadašnje Jugoslavije – Ilustrovane politike, Duge, Nade, zagrebačke Arene, Nedeljskog dnevnika iz Ljubljane, Une i Sana iz Sarajeva. U vreme kada su ti listovi imali stotine hiljada čitalaca, njegove priče su pronalazile put do ljudi širom zemlje i dijaspore. Svaka redakcija u kojoj je radio nagrađivala je njegov novinarski rad.

Poseban trag ostavio je na Radio Beogradu, kao dugogodišnji saradnik kultne emisije „Selo veselo“, gde je kroz tekstove i duhovite dosetke sačuvao duh sela i običnog čoveka. Taj rad kasnije je pretočio i u knjigu, ostavljajući trajno svedočanstvo jednog vremena.

Iako nikada stalno zaposlen na televiziji, Fića je ostvario bogatu saradnju sa Televizijom Beograd i Televizijom Novi Sad. Po njegovim scenarijima snimljeni su brojni dokumentarni i afirmativni filmovi o srpskoj kulturi, a godinama je bio saradnik kulturnih i zabavnih emisija koje su obeležile jednu epohu.

KNJIGE, SELO I KULTURA KOJA SE DELI

Pored novinarstva, Miomir Filipović Fića je posvećen pisac i publicista. Do sada je objavio 54 knjige, a još tri su u pripremi. Pisao je o srpskim vladarima, patrijarsima, junacima, znamenitim Mačvanima i Sremcima, o jeziku, običajima i sudbinama ljudi. Njegove knjige štampane su u više od 120.000 primeraka, a neka dela su prevedena i na engleski jezik, namenjena srpskoj deci i omladini u SAD i Kanadi.

Osnivač je i urednik „Seoskih novina“, jedinog lista u Srbiji posvećenog kulturi sela, koji besplatno stiže u stotine sela, kulturno-umetnička društva, udruženja i mesne zajednice. U rodnom selu obnovio je biblioteku osnovanu još 1924. godine, a tokom života prikupio i poklonio na hiljade knjiga bibliotekama u selima i manastirima širom Srbije.

Za svoj rad dobio je brojna priznanja: Vukovu nagradu, Zlatnu povelju Udruženja novinara Srbije, priznanja Pedagoškog zavoda Srbije, državno odlikovanje povodom Sretenja, kao i Nagradu za životno delo Udruženja književnika Srbije 2025. godine. Godine 2026. obeležava 50 godina stvaralaštva u novinarstvu i književnosti.

Miomir Filipović Fića ostao je ono što je oduvek bio – čovek koji je kulturu doneo u selo, a selo sačuvao u kulturi. Njegovo delo ne traži buku. Ono traje.

GZS