ĐURĐA GAJIĆ I SREĆKO KREČAR: OTAC I ĆERKA ZAJEDNO U VELIKOJ SABORSKOJ ARENI U PRANJANIMA

Za Đurđu Gajić predstojeći nastup na stadionu u Pranjanima, na Osmom saboru violinista, neće biti samo još jedan izlazak pred publiku.

Biće to veliki, emotivni trenutak: pevaće sa svojim ocem Srećkom Krečarom, muzičarem uz kog je odrasla, od kog je učila pesmu, ali i najvažnije lekcije o radu, odgovornosti i životu.

Na svetkovini koja okuplja desetine hiljada ljudi i slavi violinu, otac i ćerka doneće publici spoj iskustva i mladosti. Za Đurđu, to je velika čast, ali i trenutak koji će zauvek pamtiti.

„Kada delim binu sa tatom, puno mi je srce. Nema ništa lepše nego kada scenu delite sa roditeljem“, kaže ona.

OD MAMINIH HALJINA DO VELIKE SCENE

Muzika je u domu Gajića bila prirodan deo svakodnevice. Od malena se slušala prava narodna muzika, a Đurđa je uz nju odrastala i maštala o danu kada će i sama stati pred publiku.

Kao devojčica oblačila je mamine haljine i štikle, uzimala daljinski u ruke i pretvarala ga u mikrofon. Pevala je po ceo dan i „držala koncerte“ u kući. Već tada je znala da želi da bude pevačica.

„Dosta pesama koje danas pevam na veseljima i u klubovima slušala sam kada sam bila mala. Od detinjstva sam volela da pevam, a danas mi se ta želja ostvarila“, govori Đurđa.

U toj priči jednako važno mesto imaju i majka i otac. Đurđa sa zahvalnošću govori o svemu što su joj roditelji pružili i o načinu na koji su je vaspitali.

„Zahvalna sam i mami i tati na svemu što su nam pružili. Ponosna sam na njih i na način na koji su nas vaspitali.“

OTAC KAO PRVI UČITELJ

Od oca je, kaže, naučila gotovo sve što danas zna o muzici. Prvi dodir sa svetom pevanja i muzičkim poslom imala je gledajući Srećka Krečara. Kasnije su zajedno radili, vežbali i gradili njeno samopouzdanje.

„Sve što danas znam, negde sam naučila od njega. On je mnogo doprineo tome, radio je sa mnom i vežbali smo zajedno. I dalje nemam boljeg učitelja od njega.“

I danas se najradije sa njim savetuje o pesmama, nastupima i svemu što ovaj posao nosi. Ipak, uz muzičko znanje, od oca je dobila i nešto što smatra još važnijim — ljudske vrednosti.

„Naučio nas je da budemo dobri ljudi. To je ono što mi je zapravo najvažnije.“

Kada je ljudi predstave kao naslednicu Srećka Krečara, Đurđa to doživljava kao veliki ponos. Ali istovremeno oseća i odgovornost.

Za nju je otac pre svega dobar čovek, a zatim vrhunski muzičar i pevač kojeg poštuju kolege i publika. Zbog toga joj je važno da radom i ponašanjem opravda poverenje koje dobija.


„Ljudi mnogo očekuju od mene. Neki kažu da ću ga nadmašiti, ali to ne volim da čujem, jer je on za mene uvek najbolji. Trudiću se da postignem što više, a cilj mi je da jednog dana pogleda moj rad i bude ponosan.“

SAVET KOJI JE ČUVA KADA JE NAJTEŽE

Iza lepih haljina, pesme i osmeha na sceni često stoje umor, tuga, bolest ili loš dan. Đurđa otvoreno kaže da muzički posao ume da bude težak i zahtevan, iako publici sa strane ponekad deluje kao neprekidna radost.

Upravo tada se seti očevog saveta: da sve lične brige ostavi iza sebe i izađe pred publiku sa osmehom.

„Ljudi mnogo osećaju našu energiju. Kada mi je teško, kada sam neraspoložena ili umorna, setim se tate. Nikada ga nisam videla da kaže da ne može, da je umoran ili da mu je teško. Tada sebi kažem: ‘Možeš ti to, moraš ti to.’“

PESMA ZA OCA I ĆERKU

Pesma koja ih posebno povezuje je „Ti mi uvek trebaš“, koju su zajedno obradili i prilagodili njihovom odnosu. Iako je originalna priča pesme vezana za majku i ćerku, Đurđa i Srećko u njoj su pronašli svoju porodičnu emociju — pesmu o bliskosti oca i ćerke.

A svaka pesma o porodici, kaže Đurđa, na neki način podseti je na dom, roditelje i sve ono uz šta je rasla.

U Pranjanima će, uz svog oca, napraviti još jedan veliki korak. Za publiku će to biti nastup dvoje pevača. Za Đurđu Gajić biće mnogo više: trenutak zahvalnosti roditeljima, potvrda odrastanja uz muziku i prilika da pred velikom publikom započne novo poglavlje svoje pevačke priče.

Glas zapadne Srbije