KADA VIOLINE UTIHNU, ZAPEVAĆE SREĆKO: UZ ZEKUTORA, PRANJANI SPREMAJU NOĆ ZA PAMĆENJE

Pranjani/ Gornji Milanovac/ Čačak - Veliki koncert Srećka Krečara počinje u petak, 14. avgusta, u 21.30 časova, odmah nakon takmičenja najboljih violinista Srbije.

 

Postoje pevači koji izađu pred publiku, otpevaju svoje pesme i odu. A postoje i oni koji među narod dolaze kao među svoje prijatelje, koji se ne skrivaju iza reflektora i velikih reči, već svaku pesmu dele sa ljudima kao komad hleba za zajedničkom trpezom.

Jedan od takvih je Srećko Krečar.

U njegovom glasu ima i kafanske radosti, i tuge koja se ne pokazuje svakome, i one iskrene narodne topline zbog koje se ne sluša samo ušima, već i srcem. Kada Srećko zapeva, ljudi se pogledaju, nasmeju, zagrle, sete nekoga ko im nedostaje ili podignu čašu u zdravlje onima koji su pored njih.

Zato njegov dolazak na Sabor violinista Srbije u Pranjane nije samo još jedno gostovanje i još jedan koncert. To je susret pevača koji živi za pesmu i sabora koji je nastao iz ljubavi prema muzici, tradiciji i ljudima.

Srećko Krečar nastupiće u petak, 14. avgusta, od 21.30 časova, odmah nakon velikog takmičenja violinista, kojim će biti otvoreno ovogodišnje izdanje Sabora violinista Srbije.

Kada najbolji mladi i iskusni majstori spuste gudala, kada se saberu utisci i proglase oni koji su svojim tonom osvojili publiku i žiri, saborska pozornica neće utihnuti. Naprotiv – tada će početi velika muzička noć.

Na binu stiže Srećko Krečar, a u Pranjane neće doći sam.

Uz njega će biti čuveni Zekutor, jedan od najboljih i najprepoznatljivijih saksofonista današnjice, muzičar čiji ton publika prepoznaje već posle nekoliko taktova. Njegov saksofon ume da povede kolo, da podigne hiljade ljudi na noge, ali i da zasvira tako nežno da se učini kao da muzika dolazi sa nekog dalekog brda.

U Pranjanima će se tako spojiti tri velika zvuka naše narodne muzike – glas, saksofon i violina.

Violina će ispričati priču o starim kućama, slavama, svadbama, rastancima i čekanjima. Zekutorov saksofon daće toj priči snagu, širinu i vatru, a Srećko Krečar će je svojim glasom pretvoriti u pesmu koju će pevati čitav sabor.

I upravo je u tome lepota Pranjana.

Na ovom saboru muzika se ne deli na staru i novu, gradsku i seosku, kafansku i koncertnu. Ovde postoji samo dobra pesma. Ona koja pogodi čoveka, koja vrati osmeh, probudi uspomenu i spoji ljude koji se možda nikada ranije nisu sreli.

Srećko je od onih izvođača koji najbolje osećaju takvu publiku. Publiku koja ne dolazi samo da gleda, već da učestvuje. Da zapeva, zaigra, zaplače i raduje se.

Njegove pesme nisu nastale za tišinu i prazne stolice. One žive među ljudima, na velikim veseljima, u kafanama, na trgovima i koncertima. Žive tamo gde se prijatelji okupe, gde porodice dolaze zajedno i gde se pesma prenosi sa starijih na mlađe.

Zato je Sabor violinista Srbije pravo mesto za Srećka Krečara.

U petak uveče, nakon što takmičari pokažu koliko srpska violina ima budućnost, Srećko i Zekutor pokazaće koliko narodna muzika ima snagu da poveže generacije.

Biće to veče u kojem će se smenjivati pesme koje podižu na noge i one uz koje se ćuti. Jedne će naterati publiku da zaigra, druge da se zagrli, a neke da se seti ljudi kojih više nema, ali čije pesme i dalje žive.

Pod saborskim svetlima, okružen violinama i ljudima koji muziku osećaju iskreno, Srećko Krečar neće biti samo izvođač. Biće domaćin jedne velike narodne večeri.

Jer on zna da prava pesma nema vlasnika. Kada je pevač započne, ona pripada svima.

Pripada onom čoveku u prvom redu koji je došao iz susednog sela. Pripada porodici koja je prevalila stotine kilometara da bi stigla u Pranjane. Pripada detetu koje će možda baš te večeri prvi put čuti violinu uživo, ali i starom majstoru koji je uz njen zvuk proveo čitav život.

A kada se uz Srećkov glas oglasi Zekutorov saksofon i kada im se pridruže saborske violine, Pranjani će postati velika muzička kuća bez zidova, otvorena za svakog dobronamernog čoveka.

Biće to trenutak u kojem se neće pitati ko je odakle došao, koliko ima godina i koju pesmu najviše voli. Svi će biti deo istog hora, iste radosti i iste saborske noći.

Sabor violinista Srbije počinje upravo takmičenjem, jer je njegova duša u mladim i velikim majstorima gudala koji se bore za priznanja, ali je njegova snaga i u koncertima koji okupljaju narod.

Prvi veliki koncert ovogodišnjeg Sabora pripada Srećku Krečaru.

I teško da bi moglo biti drugačije.

Jer nakon violine koja zaplače i zaigra, potreban je glas koji će tu emociju prihvatiti i preneti dalje. Potreban je pevač koji zna da se publici ne peva sa visine, već iz srca.

Srećko Krečar upravo tako peva.

Zato će petak, 14. avgust, u Pranjanima biti mnogo više od prve saborske večeri. Biće to noć susreta, zagrljaja i pesama koje se pamte. Noć u kojoj će se takmičarski žar najboljih violinista pretvoriti u veliko narodno slavlje.

U 21.30 časova, odmah nakon takmičenja violinista, na binu izlaze Srećko Krečar i čuveni Zekutor.

Jedan će zapevati, drugi će pustiti saksofon da govori, a violinisti će ih dočekati tamo gde muzika najlepše zvuči – među narodom, pod otvorenim nebom Pranjana.

I kada se poslednji ton izgubi negde iznad Suvobora, ostaće pesma.

Ona koju će ljudi poneti kući.

Ona zbog koje se u Pranjane dolazi ponovo.

Petak, 14. avgust, u 21.30 časova – Srećko Krečar i Zekutor na Saboru violinista Srbije. Ulaz u veliko saborsko veče biće pesma, a izlaz najlepša uspomena.



Glas zapadne Srbije