RHE „BISTRICA“ SVE BLIŽA REALIZACIJI: NA TERENU VEĆ POČELI ISTRAŽNI RADOVI

Nova Varoš – Jedan od najvećih energetskih projekata u Srbiji sve je bliži početku gradnje

Na terenu su već u toku istražni radovi za reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica“, dok se početkom 2027. godine očekuje građevinska dozvola, nakon čega bi trebalo da počnu pripremni radovi na budućoj elektrani snage oko 660 megavata.

RHE „Bistrica“ prostiraće se između reka Uvac i Lim. Na Uvcu, oko 7,5 kilometara nizvodno od postojeće brane „Radoinja“, planirana je izgradnja nove brane „Klak“ i gornje akumulacije, dok će kao donja akumulacija biti korišćeno postojeće jezero „Potpeć“ na Limu.

Predrag Mlađenović, pomoćnik izvršnog direktora za proizvodnju u Elektroprivredi Srbije, kaže da je veliki deo projektne dokumentacije već urađen i da su pribavljene brojne saglasnosti i dozvole.

– Dobili smo lokacijske uslove i vrlo brzo, negde početkom sledeće godine, očekujemo da dobijemo i građevinsku dozvolu, a nakon toga očekujemo da krenemo sa izgradnjom, odnosno početkom pripremnih radova – rekao je Mlađenović.

Pripremni radovi obuhvatiće izmeštanje dela magistralnog puta Bistrica–Priboj, srednjenaponskih dalekovoda, vodovoda kojim se snabdeva Priboj, kao i izgradnju pristupnih puteva. Novi putevi trebalo bi da unaprede i saobraćajnu povezanost stanovništva ovog kraja.

Deo aktivnosti na terenu već je počeo. U toku su istražni radovi neophodni za pripremu projekta i kasniju izgradnju svih delova buduće reverzibilne hidroelektrane.

Poseban segment predstavljaju arheološka istraživanja na prostoru buduće akumulacije Klak. EPS je, prema rečima Mlađenovića, potpisao ugovor sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture kako bi istraživanja bila obavljena i u podnožju srednjovekovnog grada Klak.

– Trenutno su ti istražni radovi u toku i očekujemo da ćemo tokom ove godine završiti taj deo obaveza. Na taj način pokazujemo da prihvatamo sve uslove koji su pred nas postavljeni od državnih organa i lokalne zajednice – naveo je Mlađenović.

Prema planovima predstavljenim tokom obilaska lokacije, pripremni radovi trebalo bi da počnu do kraja 2026. godine, dok je za 2027. planirano raspisivanje tendera za radove na glavnom postrojenju. Paralelno se radi na zaokruživanju finansijske konstrukcije sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju – JICA, a plan je da tokom specijalizovane izložbe EXPO 2027 bude potpisan ugovor o zajmu.

RHE „Bistrica“ imaće četiri agregata ukupne snage oko 660 megavata u turbinskom režimu, odnosno oko 680 megavata u pumpnom režimu. Procenjena godišnja proizvodnja iznosi oko 1.600 gigavat-časova električne energije, a novi sistem trebalo bi da omogući priključenje dodatnih 1.500 megavata iz obnovljivih izvora energije.

Princip rada buduće elektrane zasnivaće se na korišćenju dve akumulacije. Kada u elektroenergetskom sistemu bude viška električne energije, voda će se pumpati iz donje akumulacije Potpeć u gornju akumulaciju Klak. Kada potrebe za električnom energijom porastu, voda će biti vraćana kroz turbine i tada će se proizvoditi struja.

Mlađenović ističe da je takav sistem posebno značajan zbog sve većeg učešća solarnih i vetroelektrana u proizvodnji električne energije.

– Reverzibilne hidroelektrane služe da regulišu odnos potrošnje i proizvodnje električne energije. RHE „Bistrica“ biće veoma značajna u tom delu, posebno u periodima velike proizvodnje iz obnovljivih izvora – kazao je Mlađenović.

Projekat je prilagođen i zahtevima zaštite životne sredine i očuvanja vodosnabdevanja Priboja. Kota buduće gornje akumulacije spuštena je sa prvobitno planiranih 813 na 810 metara nadmorske visine kako ne bi dolazilo do mešanja voda Uvca i Lima i kako bi bilo očuvano stabilno vodosnabdevanje Priboja.

Nakon izgradnje elektrane biće obezbeđeno i ispuštanje biološkog minimuma nizvodno od buduće brane Klak. Voda će se iz akumulacije Radoinja posebnim cevovodom manjeg prečnika dovoditi prema tom delu toka Uvca.

Ukupna zapremina buduće akumulacije Klak trebalo bi da iznosi oko 108 miliona kubnih metara vode, dok će objekti sistema RHE „Bistrica“, zajedno sa prostorom nove akumulacije, zauzimati oko 750 hektara.

O obimu priprema govori i podatak da je tokom poslednjih šest meseci podneto oko 250 zahteva za pribavljanje različitih uslova, dozvola i saglasnosti. Idejni projekat glavnog sistema i priključnog razvodnog postrojenja nalazi se u fazi tehničke kontrole, dok je u toku i izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Pored energetskog značaja, realizacija ovog projekta trebalo bi da donese i nova infrastrukturna ulaganja u ovom delu Srbije. Izgradnja i rekonstrukcija puteva trebalo bi da poboljšaju povezanost Priboja, Prijepolja i Nove Varoši, dok se tokom realizacije projekta očekuje angažovanje velikog broja radnika i stručnjaka.

RHE „Bistrica“ trebalo bi da postane jedan od najznačajnijih novih energetskih kapaciteta Srbije i svojevrsno veliko skladište energije – sistem koji će koristiti viškove struje za pumpanje vode, a zatim, u periodima povećane potrošnje, tu vodu koristiti za proizvodnju električne energije.

Tekst je nastao u okviru projekta “Ekologija i ruralni turizam ruku pod ruku”. Izradu teksta sufinansirala je Opština Nova Varoš iz sredstava za učešće na Кonkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja u 2026. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


PP Media/GZS