KOSOVO U SREDIŠTU VUČIĆEVOG GOVORA U UN: „SRBIJA ĆE ODBRANITI SVOJU ZEMLJU, TERITORIJALNI INTEGRITET I REZOLUCIJU 1244“

Njujork – Kosovo i Metohija bilo je jedna od centralnih tema sinoćnjeg obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Sa govornice UN Vučić je pitanje Kosova postavio pre svega kao pitanje međunarodnog prava: zašto se teritorijalni integritet danas snažno brani u slučaju Ukrajine, dok je, prema stavu Srbije, isti princip prekršen kada je reč o njenoj teritoriji.


Vučić je poručio da najveći problem savremenog sveta nije nedostatak pravila, već njihova selektivna primena. Govoreći o državama koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, rekao je da su time, prema njegovom stavu, učestvovale u rušenju principa Povelje UN. 


„POKUŠALI SU DA OTMU 14 ODSTO TERITORIJE SRBIJE“


Vučić je pred predstavnicima država sveta rekao da misli na zemlje koje su priznale Kosovo i koje su, kako je naveo, bez osnova u međunarodnopravnim dokumentima pokušale da Srbiji oduzmu 14 odsto njene teritorije.


Njegova ključna teza bila je da pravila ne mogu da se menjaju u zavisnosti od toga o kojoj državi je reč.


Posebno je povezao Kosovo sa ratom u Ukrajini. Vučić je rekao da, kada sluša pozive na zaštitu teritorijalnog integriteta Ukrajine, postavlja pitanje:


„A kako ste se vi odnosili prema Kosovu i Metohiji i teritorijalnom integritetu Srbije?“

Podsetio je da se Srbija u svom stavu poziva na Povelju UN i Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244. 


Vučić je rekao i da na takvo pitanje često nema odgovora ili se Srbiji savetuje da ne gleda u prošlost već u budućnost.


Zatim je postavio još jedno pitanje: da li se i Ukrajini govori da teritorije za koje se bori nisu važne. 


KOSOVO KAO DOKAZ DVOSTRUKIH STANDARDA


Upravo je na Kosovu Vučić gradio jedan od glavnih argumenata čitavog govora – da međunarodno pravo gubi smisao ukoliko ista pravila ne važe za sve.


Prema njegovom tumačenju, priznanje Kosova predstavljalo je presedan koji je otvorio „Pandorinu kutiju“, jer su velike sile principe teritorijalnog integriteta primenjivale selektivno. 


Zato njegova poruka nije bila usmerena samo ka državama koje priznaju Kosovo. Obraćao se i zemljama Globalnog juga, upozoravajući ih da pažljivo pristupaju sporazumima sa velikim silama.


A kao primer naveo je upravo iskustvo Srbije.


BRISELSKI SPORAZUM – ZSO NIJE FORMIRANA


Jedan od najvažnijih delova kosovskog segmenta govora odnosio se na Briselski sporazum i Zajednicu srpskih opština.


Vučić je rekao da je Srbija ispunila obaveze koje je preuzela, dok obaveza formiranja ZSO do danas nije sprovedena.


Naglasio je da je sporazum postignut uz učešće i garancije Evropske unije, ali da ni to nije bilo dovoljno da ZSO bude formirana. 


Vučić je rekao da je tokom deset godina bio suočen sa pritiscima i, kako ih je opisao, trikovima kako bi Srbija odustala od insistiranja na punoj primeni potpisanog sporazuma. 


Iz toga je izvukao širu poruku:


ono što je potpisano mora da bude i sprovedeno.


NAJČVRŠĆA PORUKA: SRBIJA NE ODUSTAJE OD 1244


A onda je usledila verovatno najvažnija rečenica čitavog dela govora posvećenog Kosovu:


„Srbija će odbraniti svoju zemlju, svoj teritorijalni integritet, Povelju UN i Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244.“

Time je Vučić pred Generalnom skupštinom ponovio zvaničnu poziciju Beograda: Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i svoje argumente zasniva na teritorijalnom integritetu i Rezoluciji 1244.


ZAHVALIO 107 DRŽAVA KOJE NISU PRIZNALE KOSOVO


Posebnu poruku Vučić je uputio državama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.


Naveo je broj od 107 država i zahvalio im pojedinačno na tome što nisu priznale Kosovo. 


Vučić je rekao da je svestan da su mnoge od tih zemalja bile izložene pritiscima i zahvalio im na doslednosti.


Poručio im je:


„Hvala vam za doslednost u nepriznavanju nezavisnosti dela teritorije Srbije.“ 

Time je pitanje Kosova pokušao da predstavi ne samo kao nacionalni interes Srbije već i kao test odnosa država prema suverenitetu i teritorijalnom integritetu.


OD KOSOVA DO BOMBARDOVANJA 1999.


Kosovski argument Vučić je neposredno povezao i sa NATO bombardovanjem SR Jugoslavije 1999. godine.


Podsetio je da za vojnu intervenciju 19 članica NATO-a nije postojala odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i tvrdio da je upravo tada teško narušen međunarodni pravni poredak. 


Njegova poruka bila je da današnja kriza međunarodnog prava nije nastala preko noći, već da korene ima u ranijim slučajevima kada su velike sile delovale mimo sistema UN.


ŠTA JE VUČIĆ ZAPRAVO PORUČIO O KOSOVU?


Kada se izdvoji kosovski deo govora, Vučić je iz Njujorka poslao četiri ključne poruke.


Prva: Srbija ne odustaje od teritorijalnog integriteta i Rezolucije 1244.


Druga: Beograd smatra da priznanje Kosova pokazuje dvostruke standarde u primeni međunarodnog prava.


Treća: Srbija insistira na formiranju Zajednice srpskih opština i punoj primeni ranije postignutih sporazuma.


Četvrta: Beograd želi da zadrži podršku država koje Kosovo nisu priznale i zahvaljuje im što svoj stav nisu promenile uprkos pritiscima. 


KOSOVO NIJE PREDSTAVIO KAO ZAVRŠENU PRIČU


Možda je upravo to politički najvažniji deo sinoćnjeg nastupa.


Vučić pred Ujedinjenim nacijama nije Kosovo predstavio kao završeno pitanje, već kao otvoreno međunarodnopravno pitanje oko kojeg Srbija nastavlja diplomatsku borbu.


Njegov argument bio je da Beograd ne traži posebna pravila za Srbiju, već da zahteva da principi na koje se međunarodna zajednica poziva u drugim krizama budu primenjeni i na Kosovo.


Dan posle govora Vučić je rekao da je obraćanje bilo „iz srca“ i namenjeno građanima Srbije.


A kada se iz gotovo čitavog sata međunarodnih tema izdvoji samo Kosovo, poruka iz Njujorka može se svesti na jednu rečenicu:


KOSOVO KAO PRIMER DVOSTRUKIH STANDARDA


Suština Vučićeve poruke u Njujorku bila je da Kosovo nije samo srpsko nacionalno pitanje, već i pitanje doslednosti međunarodnog sistema.


Srbija, prema njegovom stavu, ne traži nova pravila, već primenu postojećih pravila jednako na sve – poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, Povelje Ujedinjenih nacija i važećih odluka Saveta bezbednosti.


Zato je sa jedne od najvažnijih svetskih govornica poručio da, bez obzira na pritiske, Beograd neće odustati od svog stava o Kosovu i Metohiji niti od Rezolucije 1244.



Glas zapadne Srbije