DOŠAO TIHO, A UŠAO U LEGENDU -  ČOVEK KOME SU I ERE SKINULE KAPU

Sevojno - Dalibor Mirić došao niotkuda i ušao u legendu erske kapetanije.

 

Teško je pričati o partijskim poslenicima, ali on ne krije da jeste – do kosti zadojen patriotizmom, da mu je srpski rod u venama, da je sve srpske jame i progone preboleo i da mu je svaki Srbin i Srbija u venama, čak i onaj koji bi ga na krst razapeo.

„Ali ja neću… neka šibaju, ali neka živi Srbija“, kaže Dalibor.

Poverenik stranke na koju su bacali drvlje i kamenje. Ko je on zapravo? Došao je tiho i ušao u legendu. Nije popularno biti političar, još teže je sa Erama, ali su mu one sinoć skinule kapu. Torta, šampanjac, stisnuta ruka – govori o snazi jednog mladog čoveka koji je došao, i koji je imao snage da pruži ruku svima, da iznese sve toljage, svo bičevanje, i tortu i šampanjac podeli sa saborcima.

To je priča o jednom čoveku koji je član SNS-a, koji to pošteno i otvoreno kaže i stoji iza jedne politike koja je oličena u liku Aleksandra Vučića. Krčio je put, trpeo bičevanje, bio neomiljen jer nije Era, ali je na kraju doživeo vatromet.

Čudo je to. Ali vidi se da se radi o mladom čoveku koji, uprkos svojoj snazi, nije pokazao trunku bahatosti. Koji se javlja na svako prvo telefonsko zvono.

Možda je to razlog. A nagrada, možda mala – jedna torta sa deset jaja i aplauz koji je odmah podelio onima koji su bili uz njega. Neki nisu verovali, mnogi jesu.

Tako je savladana Krcunova ideologija, srušena dogma da su ljudi koji misle drugačije – neprijatelji.

Dalibor Mirić – Knin, Korenica…

„Našao sam im žicu, ličimo se… tvrd narod, častan. Jeste težak, nepoverljiv… liči mi sve ovo na moj zavičaj. Ali bio tu ili ne bio, ovo je kraj koji je davao junake i disidente, i nije se znalo ko je veći junak. Osećao sam se kao u mojoj Korenici, u krilu oca i majke, na proplancima koje pamtim“, kaže Dalibor.

U sred najteže bitke – izborne, političke, neizvesne i teške – Dalibor je bio mali Sava Kovačević, i ostao živ.

Pobedilo je Sevojno.

A on od danas pije kafu sa svima – i sa onima koji su verovali, i sa onima koji nisu.

Jer na kraju, kako sam kaže, ostaje samo jedno:

SRBIJA.

Glas zapadne Srbije