DIREKTORI IZ ,,DOSOVOG DOBA " – ANALIZA STOJANOVE ANALIZE -GODINE KOJE SU POJELE ČAČAK

Nema dana da Ozon pres ne lansira neki članak u kojem se, na jedan perfidan način, pokušava da se unize rezultati nečijeg

 rada. Kao političar opozicije, autor ima pravo na kritiku. Problem, međutim, nastaje onda kada se ne zna da li Stojan Marković nastupa kao političar ili kao urednik i vlasnik Ozona, gde, naravno, stoji iza svega zajedno sa svojim urednikom i direktorom Nebojšom Jovanovićem.

Posebno je zanimljiva njegova „analiza“ privredne situacije u Čačku. Autor se uopšte nije potrudio da sagleda širu sliku, a kamoli da nešto pohvali. Taj tekst možete videti na ovom linku. Ono što, međutim, bode oči jeste činjenica da on i njegova supruga vrlo dobro znaju kako je bilo u vreme dok su oni „vladali“, dok su današnji studenti tada bili u ljuljaškama. Očigledno se nadaju da se ostali neće setiti tog perioda — ili da su ga zaboravili.

Međutim, ima i onih koji se sa mučninom sećaju tog doba, kada je gotovo svakog dana glavna vest bila koje je preduzeće otišlo na doboš i koliko se radnika prijavilo na biro za zapošljavanje, gde ih je dočekivala upravo supruga ovog čoveka koji bi ponovo da „analizira“ i vlada. Njihove biografije možete pročitati na kraju teksta, ali hajde da se najpre pozabavimo analizom Stojanove analize.

Postoji ogromna razlika između kritičkog novinarstva i političkog obračuna prerušenog u „analizu“. Tekst koji pokušava da relativizuje dolazak investitora u Čačak i rezultate poslednje decenije govori mnogo više o autoru nego o gradu o kojem piše.

Jer — činjenice su tvrdoglave.

ČAČAK TADA: GRAD BEZ PERSPEKTIVE

U periodu vlasti od 2000. do 2012. godine, koju danas pokušavaju da rehabilituju oni koji su u njoj aktivno učestvovali, Čačak je imao:

        -više od 12.800 nezaposlenih na birou,

• ugašeno ili privatizacijama uništeno više od 15 velikih preduzeća i industrijskih giganata,

• prosečne plate od oko 300 evra,

• devastiranu industrijsku zonu,

• masovan odlazak mladih u pečalbu,

• grad koji nije bio ni na mapi investitora, ni na raskrsnici puteva.

 

U tom periodu Stojan Marković i njegova supruga bili su direktori javnih ustanova — po dva puta — bez vidljivih rezultata, dok su se funkcije delile porodično, bez iskustva i bez odgovornosti. Rezultat te „ekspertize“ Čačani i danas pamte — po lošem.

 

ČAČAK DANAS: GRAD KOJI RADI I ZARAĐUJE

Danas je slika potpuno drugačija:

        -prosečne plate u velikim proizvodnim sistemima prešle su 1.000 evra,

• dnevnice zanatlija porasle su višestruko (keramičari, vodoinstalateri i tesari zakazuju mesece unapred),

• industrijske zone Preljina, Konjevići i Cer pune su pogona i investitora,

• broj privatnih preduzetnika je utrostručen,

• izgrađene su desetine stambenih zgrada i hiljade stanova,

• Čačak se nalazi na raskrsnici auto-puta „Miloš Veliki“ i Moravskog koridora,

• Dragačevo je na 15 minuta, Jelica savladana, region povezan.

Na birou danas ostaje samo onaj ko zaista ne želi da radi.

 

O INVESTICIJAMA – BEZ DEMAGOGIJE

Da, „Wieland Electric“ je zatvorio pogon — ne zbog Čačka, već zbog globalnih ekonomskih promena, isto kao i u drugim zemljama. To nije neuspeh grada, već realnost međunarodnog tržišta.

Sa druge strane:

 

• „Vorwerk“ grupa danas zapošljava od 800 do 1.000 ljudi,

• „PWO“ je započeo proizvodnju i investicioni ciklus vredan preko 100 miliona evra,

• Naučno-tehnološki park Čačak postao je oslonac za visokotehnološke i domaće firme.

To nisu parole. To su pogoni, plate, doprinosi i ljudi koji žive od svog rada.

 

NAJVEĆA MANIPULACIJA: TURIZAM I „PRAZNI GRAD“

Posebno je licemerno govoriti o slabijem turizmu, a prećutati ko je godinu dana blokirao puteve i magistrale, držeći turiste kao taoce političkog pritiska.

Za prazne restorane i hotele tada nisu krivi ni investitori ni grad — već oni koji su svesno radili protiv sopstvene sredine zarad političkih poena. 

Vidikovac n Kablaru se nije srušio, nema izveštaja da je jedna ptica slomila kljun kako su tvrdili, ali  neko se potrudio da kablarcima zagorča život a vidikovac još čeka,.. a mogao je itekako raditi!

To je politika koja je neprihvatljiva.

 

ISTINA KOJU GRAĐANI VIDE

Građani Čačka razvoj ne mere po kolumnama, već po:

 

• broju automobila po domaćinstvu (2,1),

• punim fabrikama,

• aktivnim gradilištima,

• deci koja ostaju,

• ljudima koji se vraćaju.

 

Svako pošten će reći: nikada u istoriji Čačka nije bilo bolje nego danas.

Sve drugo je pokušaj onih čiju vladavinu građani ne pamte po dobru da umanje rezultate koje ne mogu da ospore — pa ih zato relativizuju.

Ali brojke, pogoni i plate — ne lažu.Čačak danas ne živi od obećanja. Čačak danas živi od rada!

 

ZBIRKE I KOLEKCIJE ČLANSKIH KARTI

Treba reći a možda i po neki student pročita i shvati , da su Stojan Marković i njegova supruga ipak bili „uspešni“ u politici. Njegova supruga, koja je bez dana radnog iskustva postala direktor Poreske uprave, poseduje zbirku od čak četiri stranačke karte. Karijeru je započela kao sekretarica u SPO, nastavila u G17, potom u regionima Mlađana Dinkića, da bi se na kraju našla u SNS-u.

Za razliku od nje, Stojan Marković ima pravi politički katalog: od Saveza komunista, preko DS-a (gde je bio i opozicija Zoranu Đinđiću), zatim Vuksanovićeve partije, Radulovićeve, Čedine, pa sve do raznih grupa građana. I nisi li gospodine Markoviću  bio jedan od onih koji su bili žestoki protivnici Zoranu Đinđiću  u unutar stranačkim izborima i direktna podrška Slobodanu Vuksanoviću svom pottonjem predsedniku sve dok nije propao??? Pa jesi, zašto ćutiš ?!

GZS (G.Nikolić)

Sve jasno.